Једини наши непријатељи су Милеј и колонијализам који нам Сједињене Америчке Државе желе наметнути — и не само нама, него и читавој Латинској Америци. Стога избор и даље остаје између домовине или колоније, и победићемо у тој борби
Приближавамо се времену избора кроз које треба да прођемо. Олујном. Сложеном. Људи, барем у покрајинама и крајевима које посећујем, траже да Аксел и Кристина заједно, без посредника, без међусобица, покушају обновити циљеве отаџбине, заједничке циљеве.
Морамо поново пронаћи темељну фазу у коју морамо ући, проглашавајући од данас да ћемо отписати спољни дуг Аргентине као незаконит, нелегитиман и вештачки наметнут.
Да ћемо поново кренути ка двоконтиненталној Аргентини с новим Законом о одбрани, како би наше оружане снаге браниле Патагонију, ресурсе, Јужно море и контролисале мора, уз поновно наоружавање наше земље. Да ћемо се вратити БРИКС+-у, ка вишеполарности.
Да ћемо радити на обнављању УНАСУР-а (Савеза јужноамеричких нација) с нашом браћом по латиноамеричкој домовини. Да ћемо покренути нову реформу правосудног система, који је престао бити служба правосуђа — нарочито безаконог, корумпираног и злочиначког Врховног суда. Да ћемо присуство Четврте флоте прогласити непожељним и одвргнути механизме који покушавају да потчине наш национални суверенитет — посебно ДЕА, УСАИД, ЦИА и НСА, који делују у нашој земљи.
Да, делују. Као и Међународни монетарни фонд, који жели да одређује правац нашој економији, поништавајући нам суверенитет.
Спровешћемо пореску реформу, као и реформу и укидање Закона о финансијским установама, који датира из времена војне диктатуре, те Закона о здрављу и безбедности на раду. Између пореске реформе, реформе правосуђа и новог закона о финансијским установама, такође ћемо покушати да напредујемо ка новом закону о земљишту, који ће зајамчити приступ земљи онима којима је потребна.
Стојимо пред главном етапом која мора означити ове осе, како бисмо могли заузети своје место у вишеполарном свету, осудивши садашњи геноцид у Гази.
Због тога философски перонизам мора почети да даје одговоре који ће поново побудити наш народ на борбу за домовину, која нам исклизне из руку кад год је угрожена. Морамо се кретати ка обнови сећања, истине и правде у области радничких и основних људских права. Здравство, образовање и социјално осигурање морају бити у државном власништву.
Темељни суверенитет налази се у оквиру социјалне правде и економске независности. Зато не смемо занемарити питања као што су заштита реке Паране, обнова лука и контрола спољне трговине — само зато да би гласали за нас. Ако неће да гласају за нас, и не морају гласати за нас.
Не треба да предамо нашу заставу, не треба да предамо оно за шта смо се борили и о чему смо годинама сањали. Нећемо се предати суочени с такозваном савременошћу која хоће да нас прегази, тим пре не у руке једног заблуделог човека. Једини наши непријатељи су Милеј и колонијализам који нам Сједињене Америчке Државе желе наметнути — и не само нама, него и читавој Латинској Америци. Стога избор и даље остаје између домовине или колоније, и победићемо у тој борби.
Не подлежимо ни скепси, ни анкетама, већ ставимо на сто оно што морамо учинити, уколико смо заиста способни обновити наш родољубиви осећај, наше поимање отаџбине и у организованом друштву изградити будућу народну и институционалну власт која је Аргентини у оквиру новог Устава неопходна.
