O savremenom društvenom trenutku u Argentini, posebno za Dva Juga, piše Horhe Rašid, profesor UNLZ, član „Pokreta za zdravlje domovine“, profesor IUNMA „Majke Trga Majo“ i direktor ISEI IOMA
Prisvajanje istorije je političko-kulturno rešenje pobednika, onih koji u kolektivnu savest naroda upisuju tobožnje apsolutne istine, zasnovane na prikrivanjima, lažima i manipulacijama, koje vode ka učvršćavanju, naturalizaciji situacija potčinjenosti, šeme dominacije i kulturne kolonizacije, posebno kod novih naraštaja.
Na istom tragu, iskrivljavanje istorijske istine, koju je teško potkrepiti izvan akademskih okvira, omogućava pobedniku da učvrsti put ka strukturnom modelu zemlje, od ekonomskog do institucionalnog. U tom smislu nema boljeg primera od stalne aluzije, čak i u sistematskom obrazovanju, na koncept-parolu „civilizacija ili varvarstvo“, koji je od sredine do kraja XIX veka usađen kod predstavnika vlasti, opisujući civilizaciju kao evropsku, anglosaksonsku, ono što dolazi spolja, dok je varvarstvo kao kreolsko, naše sopstveno, poput zaostalosti.
Tako se od tog vremena do danas zataškavaju nacionalni mislioci, u stalnoj igri prećutkivanja, što je dovelo dotle da su čak i liberalni mislioci podvrgnuti podlokavanju i izobličavanju njihovih koncepcija, kada su od XIX veka isticali potrebu za jačanjem nacionalizma, suočeni s kolonizacijom kojoj je težilo anglosaksonsko carstvo, prvo englesko, a potom i severnoameričko.
Intelektualci poput Hosea Ernandeza, Hosea Inhenijerosa, Belisarija Roldana, Rikarda Rohasa, Lisandra de la Tore, Karlosa Astrade, Leopolda Lugonesa, Manuela Ugartea, Bjaleta Masea s njegovom zaštitom radnika, pa čak i sam Alberdi, koga novi predsednik pominje kao ikonu liberalizma, ne pominje se u svojoj završnoj fazi kada ogoljeno osuđuje predaju i izdaju nacije strancima.
Ovi mislioci behu srodni drugim latinoameričkim intelektualcima kao što su Hose Vaskonselos, Ruben Dario, Rufina Blanko Fombone, Metol Fere, Marijategi, Pablo Freire i Enrike Rodo, između ostalih, koji su dali jasnu predstavu o Domovini koja nikada ne treba da nestane, o Patria Grande, izvoru svih utopija naroda sa zajedničkim jezikom i poreklom koje nas čini srodnima.
Samo anglosaksonska balkanizacija nas je sprečila da upoznamo te intelektualce koji su i kod nas gradili platforme znanja nacionalnog oslobođenja. Oni ne da su bili skriveni, već su upravo sahranjeni, poput Rodolfa Kuša, De la Rige, Enrikea Dusela, Fermina Čavesa, oca Kastelanija, Hosea Marije Rosasa, Leopolda Marešala, dosežući naše vreme s Poratijem, Horheom Bolivarom i drugim savremenicima koji čine različite grupe nacionalne misli.
Nova sredstva masovnog informisanja, mreže, platforme i nove tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, dale su posednicima svetske vlasti mogućnost diskriminisanja informacije na globalnom nivou, pri čemu u svakodnevnom toku preovladava „zapadnjačko i hrišćansko“, geopolitički sastav podjednako zapadnjački poput japanskog i podjednako hrišćanski poput izraelskog, koji dopušta samo amputirani pogled na međunarodnu stvarnost, podvrgavajući čitav narod neznanju u pogledu podataka i informacija.
Ovo prikrivanje narodnog latinoameričkog nacionalizma kompromituje uobičajeno gledište, svodeći razumevanje politike na prvobitnu razinu, bez kritičkog razmišljanja ili razrade odgovora koji bi mogli razoružati argumente moći.
Štaviše, agendu određuje imperijalni neprijatelj, a nacionalni i narodni sektori svoje napore usmeravaju samo na demontažu te navodne stvarnosti, napuštajući pred kolonizatorskom silom sopstvenu inicijativu, patriotske predloge i strategije.
Preispitivanje sebe u istorijskom revizionizmu nije bibliotečka činjenica, naprotiv, to je mirenje s njom na političkom planu, budući da su trajne vrednosti Domovine kao sveobuhvatnog pojma naroda sa zajedničkom sudbinom i zajedničkim željama zahtev koji dolazi iz dubine naše istorije koji nam daje identitet i pamćenje kao zajednici. Oduzimanje onih elemenata koji su deo naše nacionalnosti je istančan način otuđivanja društva u celini, počev od prisvajanja jezika, pa do instrumenata svakodnevnog života, poput stranog novca nasuprot nacionalnoj valuti.
To je važan deo naše stvarnosti, koliko i nacionalna predaja makroekonomije, kulturna činjenica prevlasti zasnovane na neprestanom ozračivanju lažnim vestima, izvrtanjima, manipulacijama generisanim u istim centrima međunarodne moći, koji kartu sveta boje u skladu sa svojim interesima i strateškim projektima, posebno u doba ratova izazvanih geopolitičkim potrebama za prisvajanjem prirodnih resursa i kontrolom oblasti moći od strane hegemonijskih sila.
Naša zemlja je upala u proces rastuće kolonizacije pod naročitom zaštitom hegemonističkih medija i beskonačnom najezdom novih tehnoloških mreža, koje ne samo što obezbeđuju protok neobjektivnih informacija, već i pružaju neophodnu osnovu za sajber-špijunažu, društvenu kontrolu ljudi, sa stalnim praćenjem ne samo njihove lokacije, već i sadržaja njihovog svakodnevnog života, njihovih emocija, njihovih kontakata, njihovih pogleda, u okolnostima koje ruše demokratske okvire i poštovanje ljudskih prava, i takođe narušavaju neprikosnovenost privatnog života.
Mobilni telefon je postao instrument apsolutne društvene kontrole, prouzrokujući, sa svoje strane, individualističku koncepciju života, koja ugrožava zajednicu kao takvu, vodi ka iseljavanju, izolaciji, neizvesnosti i strahovima koji se rađaju kao oblik za podređivanje bilo kakvog izraza koji nije u skladu sa mandatima realne vlasti.
Sadašnja vlada, suočena sa zahtevima argentinskog naroda i patriotskim interesima za odbranu nacionalnog nasleđa deluje kao strani agent, ustupajući prostor političkog suvereniteta stranim interesima i rušeći opšte kulturne koncepte opšte društvene solidarnosti, sprovodeći politiku međunarodne izolacije, podvrgavajući Domovinu strateškoj zamisli SAD, Izraela, Ujedinjenog Kraljevstva i NATO-a, u jeku globalnog rata, koji je osudio papa Franja, ne slučajno prećutkivan i progonjen zbog svojih stavova u odbrani najmanjih i najbespomoćnijih na svetu i osude bestidnog zgrtanja bogatstva koje doprinosi globalnom siromaštvu i unesrećenosti.
