U početku beše kamen koji je Kain bacio na Avelja, a u budućnosti će uzeti nama nezamisliva obličja, uvek sposoban da okonča čudesan, krhki ljudski život
Ovaj metak je star.
Hiljadu osamsto devedeset sedme ispalio ga je na urugvajskog predsednika mladić iz Montevidea, Avelino Aredondo, koji je proveo duge nedelje ne videvši nikoga da bi svet mogao reći da je to učinio sâm. Trideset godina ranije Linkoln je bio ubijen istim zrnom, kriminalnom ili čarobnom rukom glumca, transformisanog Šekspirovim rečima u Marka Bruta, Cezarovog ubicu. Sredinom sedamnaestog stoleća osveta ga je unajmila za atentat na Šveđanina Gustava Adolfa, usred bitke i pokolja u njoj.
U ranija vremena, metak je uzimao druga obličja, zato što Pitagorine metempsihoze nisu rezervisane samo za ljudsku vrstu. Bio je svilen gajtan stavljan vezirima na Istoku, puške i bajoneti kojima su pokošeni branioci Alama, trougaona oštrica koja reže kraljičino grlo, drveni krst i mračni ekseri koji su probušili telo Spasitelja, otrov koji je zadržao kartaginjanski vođa u svom čeličnom prstenu, spokojan pehar koji je Sokrat ispio jedne večeri.
U početku beše kamen koji je Kain bacio na Avelja, a u budućnosti će uzeti nama nezamisliva obličja, uvek sposoban da okonča čudesan, krhki ljudski život.
Jorge Luis Borges, Collected Fictions, Penguin Books, 1999.
Sa engleskog posrbio: Aleksandar Lazić
Izvor: Stanje stvari
