Trenutno se privreda Venecuele nalazi u procesu produktivnog oporavka i stabilizacije najvažnijih makroekonomskih pokazatelja. U 2022. godini zabeležen je veoma značajan porast domaće proizvodnje od 15%, u 2023. ona je takođe porasla za više od 4%, a ove godine bi, prema procenama stručnjaka, rast mogao da bude oko 10%, što će zavisiti od niza promenljivih. Naročito za čitaoce „Dva Juga“, član venecuelanskog parlamenta Hesus Farija govori o glavnim trendovima u venecuelanskoj privredi i otkriva tajne njenog uspešnog opstajanja pod američkim sankcijama.
Nalazimo se u veoma teškoj situaciji koja je rezultat niza mera, preduzetih od američke vlade radi „juriša“ na našu zemlju. Ova agresija ima različite oblike i karakter. Bilo je političke agresije, pokušaja upada plaćenika.
Imali smo neuspešan pokušaj atentata na predsednika Nikolasa Madura, imali smo pokušaje izazivanja sukoba i nasilja, političkog terora u zemlji, ali najveća agresija koju je zemlja pretrpela u proteklih sedam godina je ekonomska blokada, neokolonijalne sankcije, potpuno nezakonite, primenjivane od Sjedinjenih Država uz podršku satelitskih vlada u prošlosti, u regionu Latinske Amerike i Kariba.
Postepeno je ovaj problem rešen, ali podrška zemalja Evropske unije i dalje ostaje. Kao rezultat ovih sankcija, koje su nezakonite i zločinačke zbog posledica koje su imale po stanovništvo kroz duboku ekonomsku krizu koju su izazvale, venecuelanska privreda je pala za više od 60 posto u roku od pet godina. Sa druge strane, urušen je devizni prihod zemlje, državni prihod, nacionalni dohodak i sve osnovne ekonomske i finansijske varijable zemlje. To je zauzvrat dovelo do vrlo visoke hiperinflacije koja je trajala tri godine i, kao što već rekoh, to je dramatično uticalo na uslove života našeg naroda. Ovo vam govorim da biste mogli po zasluzi oceniti ogromne napore, uložene od venecuelanskog naroda i njegove vlade za postizanje ekonomskih rezultata rasta, proizvodnje i makroekonomske stabilizacije, koje opisah na početku ove beleške. Inflacija se takođe smanjuje: između marta 2018. i februara 2019. godine, za tih 12 meseci godišnja inflacija iznosila je 300%, dok sada inflacija u poslednjih 12 meseci iznosi manje od 100%, čak manje od 70%.
To su značajna dostignuća, koja su delimično uspela da preokrenu strašne posledice ekonomske blokade, i, naravno, ova surova ekonomska kriza je imala najteže posledice po uslove života našeg stanovništva. Zarada, zaposlenost, siromaštvo, državne službe, obrazovanje, zdravstvena zaštita – sve su to pokazatelji u kojima je Bolivarska revolucija u proteklom periodu postigla neviđene istorijske uspehe.
U prošlosti je Bolivarska revolucija postigla dotad neviđene istorijske uspehe u našoj zemlji i značajnom delu nerazvijenih zemalja planete, ali je znatan deo tog istorijskog napretka strt pod teretom ekonomske blokade.
Za nas pitanje ekonomije, njenog obnavljanja i jačanja, ima prvostepenu važnost, jer ćemo odavde, u prvom redu, ojačati sposobnost stvaranja blagostanja za stanovništvo.
Bolivarska vlada je čvrsto uverena, kao što je socijalistička vlada uvek pokazivala, da će pomoći radnim ljudima tako što će imati koristi od kolosalnih socijalnih ulaganja napravljenih u prošlosti, koje nismo uspeli sačuvati usled nedostatka prihoda zbog agresije imperijalizma na našu privredu i našu zemlju u celini. Ovaj element je temeljan za razumevanje napora koje ulažemo u obnovu privrede. Drugo, ovo je oporavak koji smo postigli i za koji se predviđa da će poslužiti daljem jačanju političke stabilnosti u zemlji. Ovo je veoma važno, jer bez političke stabilnosti mi u budućnosti nećemo moći nastaviti da povećavamo proizvodnju.
I moramo takođe razumeti da je plan američkih vlada, prvo Donalda Trampa, a zatim i Džoa Bajdena, u opštim crtama bio napasti našu zemlju, što su oni faktički i uradili, te da kroz ekonomsku blokadu izazovu krizu istorijskih razmera, što su uspeli da postignu na najperverzniji način.
I ta ekonomska kriza, po njihovoj zamisli, učiniće zemlju neupravljivom, stvoriti vrlo veliki društveni haos, a iz tog haosa će proizaći mogućnost uplitanja u unutrašnje stvari države, što nije nešto novo sa strane SAD. To je rađeno u svim zemljama našeg kontinenta i u mnogim zemljama na planeti, s kršenjem međunarodnih normi, moralnih načela i nezavisnosti država.
Narod je ostao ujedinjen u zaštiti svog suvereniteta, u odbrani poretka u zemlji i u odbrani svoje bolivarske vlade. Stoga, da bismo nastavili gradnju čvrste osnove političke stabilnosti, koja je, sa svoje strane, ključ ekonomskog razvoja zemlje, neophodno je da nastavimo doprinositi rastu proizvodnje, a ujedno s njim – procvatu i prihodima za dobrobit stanovništva.
No, ekonomski razvoj u znatnoj meri je povezan i sa obrazovanjem privrede nezavisnije i manje podložne napadima na državu izvana.
Imamo privredu veoma zavisnu od nafte, tako je bilo od HH veka, što znači visok stepen zavisnosti od izvora deviznih prihoda, kao i od uvoza za pokrivanje potreba nacionalnog razvoja. Za suzbijanje onog što je potrebno kako bismo bili manje ranjivi na spoljne napade i da bismo temeljnije odgovarali razvojnim zahtevima zemlje, moramo imati dinamičnu privredu. I to nas u vrlo velikoj meri zadovoljava: privreda postepeno preduzima važne korake za transformaciju ekonomskog modela i prelazak sa modela koji nazivamo „vrlo zavisnim od spoljnog okruženja“, vrlo zavisnim od izvoza nafte, ka raznovrsnijoj, produktivnijoj i stamenijoj privredi, kako bismo rešili probleme o kojima smo već govorili.
Takva je situacija u kojoj se trenutno nalazimo, i na kraju bih želeo dati poslednju napomenu vezanu za to da se krećemo u pravom smeru, bacajući izazov veoma osionoj politici američke vlade, koja ponovo krši sporazume ostvarene pre pola godine, koji su se svodili na ukidanje svih neokolonijalnih sankcija našoj zemlji, a ona ih ponovo uvodi sa svom oštrinom i njihovom nepomirljivom i zločinačkom prirodom upravo zato što u scenariju predsedničkih izbora, u kome smo se našli, vladi SAD nije preostalo drugog mehanizma, druge mogućnosti ni drugog puta osim tog grubog uplitanja iz inostranstva kako bi uticala na našu privredu i pokušala da upliviše na društveni i politički razvoj zemlje. Ali u nedavnoj prošlosti već se pokazalo da smo, u uslovima primene sankcija u svoj njihovoj razornoj snazi, bili u stanju da napredujemo u ekonomskim pitanjima i započeti obnovu naše socijalne politike. I ako im u prošlosti nije uspevalo da svrgnu vladu, stvore haos, naprave nemire, izazovu opštu međunarodnu intervenciju, onda u naše vreme, kada imamo više snage, oni to sigurno neće moći.
Dakle, prognoza za ostatak ove 2024. i predstojeću 2025. godinu je ekonomski rast, stvaranje prihoda i veći procvat za naš narod. Ključna varijabla ovde je nafta, proizvodnja nafte, upravo sektor koji je najvažniji za nacionalni razvoj i koji je najviše postradao od nezakonitih sankcija, uvedenih od vlade SAD.
No, i ovde smo uspeli probiti blokadu koja je nametnuta našoj zemlji, i proizvodnja postepeno raste i stabilizuje se na sve višim nivoima, što obezbeđuje postizanje našeg cilja obnove nacionalne proizvodnje.
