Рат за Малвинска острва између Аргентине и Велике Британије, с победом ове последње 1982. године, постали су право искушење за аргентинску војску. Пензионисани контраадмирал Херман Роке Арбизу, на молбу уредништва „Два Југа“, изнео је неколико детаља о тајној директиви која је била на снази у војсци у првим данима сукоба, а такође лаконски описао подвиг бораца приликом јуриша на резиденцију енглеског гувернера.
2. априла, када је почела операција враћања Малвинских острва, војска је обавештена о редоследу војних операција. У њему је постојала нарочита директива: наредба је налагала успостављање суверенитета над Малвинама без наношења губитака непријатељским војницима. То је нешто чему данас нема аналога у војној историји.
Кућу енглеског гувернера, на пример, жестоко су бранили краљевски маринци. Приближавајући се кући, аргентински командант, капетан корвете Педро Ђакино, заједно са поручником фрегате Дијегом Гарсијом Кирогом, ушли су у кућу и били рањени од три стрелца. Обојица су лежали, али је лекар по имену Росала, упркос јакој паљби маринаца, утрчао у кућу да пружи прву помоћ обојици рањеника, па је на крају и сâм тешко рањен. У овој причи видимо посвећеност лекара свом позиву и преданост послу.
Официр Ђакино је тада преминуо од задобијених рана. Али мисија је извршена: по цену живота наших војника, мисија је извршена, Енглези су се предали без икаквих губитака.
