Односи Венецуеле и Србије имају дугу историју, која датира од званичног успостављања 13. априла 1882. године, а ове године навршава се 142 године. Дана 13. априла 1882. године краљ Србије Милан Обреновић и председник Сједињених Држава Венецуеле Антонио Гусман Бланко разменили су дипломатска писма. Професор Густаво Абреу, међународни аналитичар Центра за знање Африке, Америке и Кариба, посебно за издање „Два Југа” говори о томе како су се односи између наших земаља развијали у протеклих век и пô.
Овај датум утврдили су министри спољних послова обе земље Карлос Фаријас и Никола Селаковић, што је послужило као основа за свечану церемонију потписивања декларације и у част 140. годишњице дипломатских односа двају земаља, кад је уприличен пријем за високе госте и чланове дипломатског кора у Србији. Односи и пријатељство између Србије и Венецуеле представљају чврсту савезничку спону, пошто су засновани на уважавању основних начела међународног права. Балкански народ је био захвалан Венецуели на њеној одлучној подршци Србији у свим међународним организацијама, те јасном саопштавању да Венецуела подржава територијалну целовитост и суверенитет Србије.
Ваља напоменути да је за време председниковања команданта Уга Чавеза постојала чврста подршка Србији, када је на међународном нивоу с наметнутим проглашењем независности Косова 2008. године био предузет покушај убрзавања распарчавања братске земље на Балкану. Тада је председник-командант Чавез сопштио да „Венецуела не признаје независност Косова“ тврдећи да се то може постићи само „под притиском Сједињених Држава“ и критикујући политику која позива на стварање аутономне државе: „То се не може прихватити, то је веома опасан преседан за цео свет“.
Чавез је оштро иступао против рата на Косову 1999. од свог избора за председника Венецуеле. Од 2010. године разне венецуеланске дипломате су наставиле нудити своју подршку Србији у „борби са сепаратизмом“.
Кад извршимо анализу, видимо јасну паралелу, постојећу у стратегији покушаја распарчавања српске државе, са планом који су желели применити у Венецуели, с покушајима поделе наведене земље, покушајем сегментирања неколико западних карипских држава, посебно Зулија и Тачира. Овом чињеницом изражено је Чавезово виђење, којим је упозоравано на намере појединих западних играча да поделе неке суверене државе, и захваљујући ставу председника Чавеза, Србија је одобрила подршку венецуеланском вођи, што је омогућило јачање веза.
Сада су се односи две земље продубили: Венецуела и Србија су јула 2023. потписале неколико споразума о сарадњи у областима ваздушног саобраћаја и туризма. Споразуми ће користити обостраним трговинским односима. Садашњи министар спољних послова Венецуеле Иван Хил Пинто боравио је у радној посети Београду са циљем јачања односа међусобне сарадње и узајамне подршке двају земаља. Председник Александар Вучић се тог дана састао са властима Венецуеле, заједно са председником Народне скупштине Владимиром Орлићем и министром спољних послова Србије Ивицом Дачићем.
Министар спољних послова Венецуеле потврдио је заједничке ставове обе земље, између осталог, у погледу заштите људских права, поштовања принципа Повеље Уједињених нација и борбе против климатских промена. На основу ових слагања, обе земље се подстичу на продубљивање односа по економским, туристичким, пољопривредним, нафтним и енергетским питањима. На сличан начин, министар спољних послова Иван Хил је увек јасно давао до знања огромну солидарност и блискост председника Венецуеле Николаса Мадура са народом Србије, његовим суверенитетом и самоопредељењем, желећи да изгради чврсте дугорочне везе.
На почетку 2024. године, у фебруару, амбасадорка именована од Републике Србије у Боливарској Републици Венецуели Катарина Андрић је предала копије својих акредитивних писама министру спољних послова Венецуеле. Венецуелански лидер је на свом налогу на платформи Х изјавио:„Изражавамо спремност да наставимо са проширењем дневног реда међусобне сарадње, с јачањем пријатељства и културне размене наших народа“.
Исто тако је и амбасадорка Србије подвукла да се Србија слаже са венецуеланским виђењем међународног система у којем „Сви смо једнаки и имамо иста права и одговорности“.
Истовремено, истакнута је захвалност коју председник Николас Мадуро осећа према Србији, као и председнику Александру Вучићу, сматрајући га једним од најзначајнијих владара у Европи и великим вођом свог народа, који не прихвата инострано мешање и уцене. Амбасадор Андрић је на овом догађају истакла да Србија Венецуелу сматра пријатељском земљом, која уважава њену националну политику и унутрашња питања. Поред тога, амбасадор жели разгранавање двостраних односа у областима пољопривреде, нафте, културе и спорта, у чему Србија има изузетно искуство.
Треба напоменути да се српски дипломата истакла у обављању дужности у вишестраној и двостраној сфери, до недавно је била шеф Одсека за људска права и хуманитарна питања Министарства спољних послова Републике Србије. Такође је радила као саветник у амбасадама своје земље у Аргентини и Перуу. Амбасадорка Андрић живи у Венецуели од јануара ове године, након отварања амбасаде балканске земље. Занимљиво је да српска амбасадорка случајно носи исто презиме као и југословенски нобеловац за књижевност Иво Андрић, који је писао књижевна дела о нашем ослободиоцу Симону Боливару. Ове подударности указују на дубоку повезаност Србије и Венецуеле, као и на њихову сличност у спољнополитичким оријентирима на разини људских права, Покрета несврстаних, вишеполарности, климатских промена, суверенитета, територијалне целовитости и самоопредељења.
