Народ у својим рукама држи могућност да изгради народну власт, и то ће бити могуће само уколико реши да верује у сопствену снагу, а не у оне који су га сто година издавали.
Више од једног века, Хондурас је живео под влашћу традиционалног двопартизма. Две странке — које, уз мале варијације, представљаху исте економске и политичке интересе — смењивале су се на власти, управљајући системом који је концентрисао богатство, слабио јавне институције и искључивао радни народ. Насупрот том историјском систему искључивања појављује се странка Либре, организација рођена из друштвених борби и народног захтева за правдом, суверенитетом и достојанством. Данас, када се земља поново налази пред судбоносним изборима, намеће се потреба за критичким промишљањем: зашто је неопходно подржати странку која је најближа народу, а не олигархијским интересима?
Садашња борба није само за државне дужности, већ за сáмо значење политичке моћи. Током деценија, двопартизам је изградио систем који јемчи привилегије мањини и одржава економску зависност. Његова снага не лежи само у финансијским ресурсима које контролише, већ и у медијској и когнитивној моћи: у рату манипулације и дезинформација, којим се настоји посејати страх, неповерење и равнодушност међу народом. Кроз велике медије шири се идеја да су „сви исти“, да „никo не може ништа променити“ и да је „политика само корупција“. Та нарација има један циљ — обесмислити народну свест, спречити да народ препозна сопствену снагу и своје право на власт.
Та забуна није случајна. Олигархија зна да је свестан народ опасан по њене интересе. Зато покушава да ослаби историјско памћење, бришући наслеђе друштвених борби, мученика и вођа који су сањали о праведној земљи. Терају нас заборавити да је свако освојено право — јавно образовање, здравствена заштита, земља, грађанско учешће, — плод организације и отпора народа, а не добре воље моћних (попут, рецимо, свеопштег штрајка из 1954. године због закона о раду).
Задатак у овом историјском тренутку је повратак свести и памћења. Као што је учио Пауло Фреире (1970), народно образовање не значи „кљукање идејама“ глава људи, већ помоћ у критичком читању своје стварности зарад њеног преображаја. Неодложно је развијати ту критичку свест како би се разликовали они што говоре у име народа од оних што се заиста боре за њега.
Странка Либре, са свим својим ограничењима, представља могућност да се крене ка народном националном пројекту — моделу који у средиште ставља историјски искључене већине: сељаке, раднике, жене, младе, староседелачке народе; који брани природне ресурсе и подстиче солидарну и суверену економију. Подржати Либре не значи чин слепог фанатизма, већ свестан глас, уздање у то да ће се власт вратити тамо где припада — народу.
Изазов није само победити на изборима, већ победити у свести народа. Треба разумети да промену не спроводи једна странка сама, већ организација, учешће и стална будност заједница. Либре мора остати оруђе народне власти, а не самоциљ. Зато гласати са свешћу значи такође преузети одговорност учешћа, захтевати доследност од вођа и јачати јединство друштвених сектора.
Подржати странку најближу народу значи посвећеност демократији са социјалном правдом, где власт није повластица малобројних, већ оруђе преображаја. То значи рећи „не“ онима који су се десетлећима богатили док су милиони трпели сиромаштво и искљученост. То значи бранити национални суверенитет од страних интереса и локалних елита које га продају најбољем понуђачу. У суштини, то значи борити се за достојну земљу, где деца народа имају право на снове и живот с надом.
Гласање, дакле, није само гласање: то је чин политичког и поучног достојанства.
Када људи гласају свесно, они васпитавају — уче нове нараштаје да се будућност гради учешћем, а не безвољношћу. Као што је Гевара приметио (1965): „Истинског револуционара воде велика осећања љубави“ (стр. 24). Та етичка и хуманистичка уверења треба да воде народну политичку акцију.
Хондурасу је потребан нови почетак, али тај почетак неће доћи одозго. Он ће се родити одоздо — из заједница, насеља, синдиката, задруга, организованих жена и младих који више не прихватају корупцију као судбину. Народ у својим рукама држи могућност да изгради народну власт, и то ће бити могуће само уколико реши да верује у сопствену снагу, а не у оне који су га сто година издавали.
На овим изборима, више него икад, глас за Либре је глас за нас саме. То је глас за достојанство, за памћење, за право да одлучујемо о путу нације. Народно искуство нас учи да нема промене без освешћења. А свест се јача када народ разуме да се власт не моли — она се осваја, остварује и брани.
