Fredis Leonel Martinez Pastrana trenutno radi kao tehničar za narodno obrazovanje, ali ove doprinose iznosim u svojstvu građanina koji takođe vrši rad na polju građanskog doprinosa. Licencirani je profesor srednjeg obrazovanja u oblasti društvenih nauka u Poslovnoj školi ELBS. Posednik je međunarodne master-diplome iz upravljanja i vođenja udruženja, NVO i drugih neprofitnih organizacija, kao i međunarodne master-diplome iz međunarodne saradnje. Trenutno je na master-studijama iz pedagoške psihologije u obrazovanju, na Tehnološkom univerzitetu TECH.
Procesima u Hondurasu uvek je gospodario dvopartizam i oni su usmeravani u interesima ugnjetača, a malo je bilo napora u pravcu oslobođenja naroda. Taj rad se javljao izolovano i bez većih transformacija. Postoje pojedinci, naročito u nekim katoličkim crkvama, koji su dali svoj doprinos; lokalne ustanove takođe ulažu napore da bar donekle izmene situaciju, mada to nisu suštinske transformacije.
Još jedan važan činilac je da u Hondurasu, kao i u većem delu sveta, kontrolu nad masovnim medijima i savremenim tehnologijama imaju upravo ugnjetači. To doprinosi oblikovanju javnog mnjenja održavanju hegemonije onih koji nas kontrolišu.
Ipak, Honduras je imao snažne društvene procese, zbog čega smo i došli u situaciju da danas imamo vladu poput one Siomare Kastro i „Partije Slobode i obnove – Libre“, koja nudi nešto drugačiji doprinos u odnosu na stogodišnju tradiciju dvopartizma.
Analiza izbora i raspodela glasova
Prema statistikama predizbora, možemo reći da je u ovom trenutku došlo do porasta broja ljudi koji glasaju za Partiju slobode i obnove u seoskim područjima, posebno u zoni naseljenoj starosedeocima, manje na jugu zemlje. Došlo je do rasta, ali ne u istoj meri kao u drugim regionima. U Zapadnim delovima dešava se isto: beleži se porast, ali nedovoljan.
U gradskim sredinama, u tri najveća grada, kao što su San Pedro Sula, Fransisko Morazan (odnosno centralni distrikt) i Čoloma — i dalje u određenoj meri preovlađuje dvopartizam. U Tegusigalpi je na predizborima najviše glasova osvojila Nacionalna stranka, dok je u San Pedro Suli i Čolomi prvo mesto imala Liberalna stranka. Ali i pored toga, Libre je povećao broj svojih glasova.
Drugim rečima, kada se saberu rezultati po departmanima, Libre nije izgubio glasove — naprotiv, dobio je u svim departmanima, dok su Nacionalna, kao i Liberalna stranka, beležile pad.
Trend je da gradske sredine i dalje ostaju pod snažnim uticajem dvopartizma, što je, verovatno, povezano s izloženošću agresivnoj propagandi televizije i ostalih masovnih medija. Možemo reći da je naklonost izvesnog dela građana ipak usmerena ka Partiji slobode i obnove, što otvara prostor za nadu u dalji razvoj tog procesa.
Ideološke razlike između Libre i dvopartizma
Treba odmah imati na umu da Libre i dvopartizam ne dele iste principe. Libre ima svoj statut i stav koji je više okrenut narodu i usmeren ka procesima preobražaja. To znači da Libre svoju politiku postavlja na osnovama socijalizma.
Kada govorimo o socijalizmu, to je, naravno, socijalizam koji potiče iz marksizma, ali koji se u svakoj zemlji prilagođava njenim posebnim uslovima. U našem slučaju, gradimo demokratski socijalizam, što će, siguran sam, i Riksi nastaviti.
S druge strane, dvopartizam se uvek zasnivao na doktrini „mira, ekonomskog rasta, bezbednosti i zaposlenosti“, ali u praksi sve to ostaje u okvirima neoliberalnog kapitalističkog modela.
Kandidati i raspodela snaga za izbore 2025.
Najizraženije šanse da pobede na predsedničkim izborima 2025. i dobiju značajnu zastupljenost u Nacionalnom kongresu, ako je verovati medijima, imaju Riksi i Partija slobode i obnove. Kongres će ponovo biti snažno podeljen, možda sa jačim uticajem dvopartizma, ali bez kontrole jedne partije. Doći će do izrazite raspodele, što će pogodovati lakšem pozicioniranju manjih partija, ali Libre će zadržati svoj nivo zastupljenosti, a ako dobro odrade posao, mogu čak dobiti još nekoliko poslanika.
Na predsedničkom nivou, veruje se i opaža da je Riksi kandidat sa najvećom šansom za pobedu, uz minimalnu prednost nad dvopartizmom. Ta prednost zavisi od toga da li će se dvopartizam ujediniti, jer bi to moglo medijski opravdati tvrdnju da Libre ne može pobediti. Ipak, ne verujem da će se pravi liberali ujediniti s Nacionalnom strankom, koja je izvela državni udar. Ako imaju istorijsko pamćenje, to će uticati na njihovu odluku.
Libre ima snagu i trenutno dosta etičkih elemenata, uprkos slabostima koje pokazuje u javnoj upravi. U kojoj meri se Libre uklapa u očekivanja i vrednosti stvarne socioekonomske agende? Stanovništvo Hondurasa je uglavnom pod dominacijom neoliberalne logike dvopartizma. Ono što mu je najmanje dostupno razumevanju jeste uloga poreske pravičnosti. Riksi je u tom procesu čvrsta i verujem da je najbliža stvarnoj agendi koja ide u korist naroda — ne povezanom sa privatizacijom, ne usredsređenom samo na ekonomiju, već usmerenom na potrebe ljudi, stavljajući u središte čoveka, a ne ekonomiju.
Što se tiče vrednovanja glavnih tema kampanje — korupcije, bezbednosti, zaposlenosti — treba reći da svi imaju te teme u svojim programima. Dvopartizam ima isti model koji je nerešen još od 80-ih godina, kada smo navodno ušli u demokratski proces koji je prekinut 2009. godine. Program Stranke slobode i obnove je više usmeren ka istinskom strukturnom preobražaju, a ne samo modifikaciji.
Dakle, verujem da je suštinski važno razumeti da najbolji pristup u temama kao što su korupcija i bezbednost ima partija Libre, jer je njen rad usmeren ka suverenitetu, što će postepeno generisati ideje za stvaranje ekonomskih prihoda koji ne moraju dolaziti isključivo kroz zaposlenje, već kroz stvaranje drugih uslova. Dvopartizam nudi iste stare predloge, dok Riksi predlaže pristup usmeren ka suverenitetu, učešću naroda i preosnivanju države u okviru demokratskog socijalizma.
Skrivena moć oligarhija
Ne treba zaboraviti snažan kognitivni rat koji dvopartizam vodi protiv Libre-a i vlade Siomare Kastro. Ovo ističem jer je važno uzeti u obzir — ljudi mogu imati drugačije mišljenje.
Na pitanje koji interesni krugovi stoje iza kandidata i u kojoj meri utiču njihove strategije i teorije, odgovor je povezan sa tipologijom moći. Jedna stvar je vidljiva moć — ono što vidimo: kandidati, javna uprava, vlada. Ali ono što je iza toga pripada skrivenoj moći, nevidljivoj, koju nije lako odrediti ili prepoznati. Ta moć nema ime, ali istorijski gledano, iza svega stoje oligarhije, ne privatne kompanije.
To su oligarhije koje čini deset porodica, što se ne može poreći, i koje su uvek koristile državu kao strategiju za sopstveno bogaćenje. Zato je Riksi uzela tu temu kao deo kampanje, kako bi podigla svest među ljudima o tome ko zaista stoji iza dvopartizma.
Ti isti krugovi kontrolišu i verske vođe — ne časne sestre, već verske vođe — i jasno je kome oni odgovaraju kada deluju na određeni način. Oni se koriste verom, naivnošću i mitskim uverenjima naroda, što predstavlja još jedan oblik moći koji stoji iza dvopartizma. Libre se suprotstavlja svemu tome — sve što je pod kontrolom oligarhije je protiv Libre-a. Isto važi i za neke verske vođe, katoličke i evangelističke, koji, kad bi zaista zastupali narod, ne bi bili pod kontrolom sistema koji je tokom diktature, državnog udara, ubistava i narkodiktature Orlanda i Mičeletija, ostao nêm i sada se protivi promenama. Zato verujemo da su te vođe potčinjene i nemaju projekat oslobođenja naroda.
Izazov dvopartizmu i uloga rasejanja
Važnu ulogu igra i rasejanje, posebno migracija iz Hondurasa ka SAD. Ako ti ljudi uspeju da se zaposle, to se vidi i rađa nadu, jer se takvi rezultati trenutno ne mogu postići u Hondurasu. Stoga, sve zavisi od toga šta SAD žele da urade. Iskreno, svaki potez SAD u vezi sa migrantima može uticati.
Ako SAD podrže dvopartizam, to će njemu ići u korist. Ali ako zauzmu stav zaštite migranata, barem da ih ne deportuju, to je dobitak za Libre. Sve zavisi od toga šta misli američka oligarhija u dogovoru sa honduraškom.
Ovo je važno, jer u svim zajednicama — od gradskih četvrti do sela — ima migranata koji prave stvarnu razliku u ekonomskoj infrastrukturi, pa bi svaki potez SAD mogao da ima uticaja.
Šta sadašnju vladu razlikuje od pređašnjih
Ulaganje u socijalnu sferu i infrastrukturu su doprinosi ove vlade. Na primer, u zdravstvu, Honduras će prvi put dobiti osam novih bolnica, koje su već izgrađene, opremljene i s uposlenim lekarima — to je nešto što može doprineti.
Ono što slabi vladu su neki dužnosnici koji dolaze iz Liberalne stranke sa starim partijskim navikama, kao u slučaju Cedesol-a i nekih poslanika. Ali vredno je pohvaliti što ih ova vlada nije štitila, već izložila. Narod bi želeo da oni budu u zatvoru, ali zbog sporosti javnog tužilaštva to još nije moguće. Barem su smenjeni sa položaja. Isto se desilo i s Karlosom Zelajom, predsednikom Kongresa, koji je navodno povezan sa narkotrgovinom — imao je etiku da podnese ostavku, ali još nema dokaza njegove krivice.
Zato se kaže da je Libre drugačiji, i to se može potvrditi. Na primer, u vreme vlade Pepea Loba, kada je ukraden novac iz socijalnog osiguranja, on je kao predsednik znao za to, ali nije rekao ništa. Libre, sa druge strane, reaguje i prijavljuje. To su tačke koje mogu ići u korist Riksi, ako bude izabrana, i koje treba da unapredi. Ona bi trebalo da nastavi projekat koji je Siomara započela, a koji je plod narodne borbe — ne samo od državnog udara, već i gledano istorijski, uvek je bilo onih koji su se borili.
Ako je osnova klasna borba, kao što je rekao Omar, onda Libre zaista ostaje partija koja odražava tu borbu, mada ona ovde nije strogo klasna; ipak ona čini nešto drugačije, ono što je najbliže narodu.
Uloga mladih i žena u predstojećim izborima
Ko određuje agendu za mlade, žene, nove ekonomske grupe? Znamo da su to uvek bili mediji, ali i oni koji imaju moć. Danas su društvene mreže takođe sredstvo koje utiče, ali ih dominantni sektor koristi i za izazivanje pometnje. To je ključni alat u kognitivnom ratu koji se vodi protiv partije Libre i vlade Siomare Kastro.
Društvene mreže, posebno Facebook, koji je na prvom mestu, zatim TikTok i WhatsApp, najviše utiču na formiranje agende ovih grupa.
Kako spoljnopolitički odnosi mogu uticati na kampanju
Treba reći da u Hondurasu, gde je dvopartizam uvek bio prisutan, dominantni sektor koristi strah od komunizma kao sredstvo uticaja. Ali danas, kako bi rekao Gramši, živimo u interregnumu — ne postoji model koji prevazilazi neoliberalizam, ali ni neoliberalizam još uvek nije mrtav. Nalazimo se u istorijskom trenutku izgradnje, i veliki deo stanovništva ima svest da SAD više nisu jedini dominantni igrač, već da imamo i nove sile koje se slažu s našim projektom — u ovom slučaju Kina i Rusija — što nam omogućava određenu ravnotežu.
U medijskom prostoru i kognitivnom ratu, ovi savezi stvaraju negativne scenarije, ali u biti znam da će oni ojačati vladu Hondurasa. Nadam se da će kinesko-ruska informatička inteligencija podržati ovaj proces, jer Honduras je izložen riziku manipulacije, kao što već postoje iskustva sa kontrolom i hakovanjem.
Odnos sa Kinom — ko ga razume, oseća ga i vrednuje. Ko ne shvata značaj trenutka i ulogu koju imamo kao narod, ne gleda na to blagonaklono. Zato mislim da će mnogo zavisiti od toga šta SAD mogu uraditi kako bi kod ljudi izazvale strah.
Verujem da odnosi s novim silama, posebno onima u okviru BRIKS-a, idu u korist Libre kao vladajuće partije i projekta koji je najbliži narodu.
Kako izgraditi poverenje većine stanovništva
Voleo bih da imam mudru reč, misao, ali slika zemlje u kojoj većina ima poverenje zahteva čitav proces obrazovanja i podizanja svesti o svakoj akciji koju ova vlada preduzima, kako bi ljudi shvatili njen značaj. Napredak vlade može biti značajan za narod, ali kognitivni uticaj medijskog diskursa ima negativan uticaj.
Lično mislim da ono što može ujediniti narod jeste projekat usmeren na čoveka, projekat koji stvara mogućnosti, a ne produbljuje privatizaciju i predaju domovine, kao što je bio slučaj s ACEDE — projekat koji nosi kandidat Liberalne stranke, kao i Nacionalna partija. Oni govore o stvaranju radnih mesta, ali u okviru privatnog sektora i neoliberalnog sistema.
Ono što može ujediniti jeste posao koji se već obavlja, jer konačni diskurs kandidata još uvek nije jasan. Dosad rečeno je ono što se može osetiti i videti, ali sam siguran da će se tokom kampanje to promeniti.
Za sada, verujem da ono što može nastaviti da ujedinjuje jeste angažovanje predsedničke kandidatkinje Riksi, koja sluša narod, približava se ne samo manjinskim, već i zaboravljenim i marginalizovanim sektorima, kao što su starosedelački narodi, studentski sektor, pa čak i privatni sektor. Zato mislim da će onaj ko bude umeo da prepozna interese svakog sektora biti u stanju da ojača ovaj proces — uprkos spoljnim uticajima. Rad na povezivanju interesa naroda i angažovanje vođa svake partije biće ono što će odrediti ovaj proces. Istina je u tome da će otkrivanje interesa, uključivanje u interese naroda — doneti pobedu.
