Фредис Леонел Мартинез Пастрана тренутно ради као техничар за народно образовање, али ове доприносе износим у својству грађанина који такође врши рад на пољу грађанског доприноса. Лиценцирани је професор средњег образовања у области друштвених наука у Пословној школи ELBS. Поседник је међународне мастер-дипломе из управљања и вођења удружења, НВО и других непрофитних организација, као и међународне мастер-дипломе из међународне сарадње. Тренутно је на мастер-студијама из педагошке психологије у образовању, на Технолошком универзитету ТЕCH.
Процесима у Хондурасу увек је господарио двопартизам и они су усмеравани у интересима угњетача, а мало је било напора у правцу ослобођења народа. Тај рад се јављао изоловано и без већих трансформација. Постоје појединци, нарочито у неким католичким црквама, који су дали свој допринос; локалне установе такође улажу напоре да бар донекле измене ситуацију, мада то нису суштинске трансформације.
Још један важан чинилац је да у Хондурасу, као и у већем делу света, контролу над масовним медијима и савременим технологијама имају управо угњетачи. То доприноси обликовању јавног мњења одржавању хегемоније оних који нас контролишу.
Ипак, Хондурас је имао снажне друштвене процесе, због чега смо и дошли у ситуацију да данас имамо владу попут оне Сиомаре Кастро и „Партије Слободе и обнове – Libre“, која нуди нешто другачији допринос у односу на стогодишњу традицију двопартизма.
Анализа избора и расподела гласова
Према статистикама предизбора, можемо рећи да је у овом тренутку дошло до пораста броја људи који гласају за Партију слободе и обнове у сеоским подручјима, посебно у зони насељеној староседеоцима, мање на југу земље. Дошло је до раста, али не у истој мери као у другим регионима. У Западним деловима дешава се исто: бележи се пораст, али недовољан.
У градским срединама, у три највећа града, као што су Сан Педро Сула, Франсиско Моразан (односно централни дистрикт) и Чолома — и даље у одређеној мери преовлађује двопартизам. У Тегусигалпи је на предизборима највише гласова освојила Национална странка, док је у Сан Педро Сули и Чоломи прво место имала Либерална странка. Али и поред тога, Libre је повећао број својих гласова.
Другим речима, када се саберу резултати по департманима, Libre није изгубио гласове — напротив, добио је у свим департманима, док су Национална, као и Либерална странка, бележиле пад.
Тренд је да градске средине и даље остају под снажним утицајем двопартизма, што је, вероватно, повезано с изложеношћу агресивној пропаганди телевизије и осталих масовних медија. Можемо рећи да је наклоност извесног дела грађана ипак усмерена ка Партији слободе и обнове, што отвара простор за наду у даљи развој тог процеса.
Идеолошке разлике између Libre и двопартизма
Треба одмах имати на уму да Libre и двопартизам не деле исте принципе. Libre има свој статут и став који је више окренут народу и усмерен ка процесима преображаја. То значи да Libre своју политику поставља на основама социјализма.
Када говоримо о социјализму, то је, наравно, социјализам који потиче из марксизма, али који се у свакој земљи прилагођава њеним посебним условима. У нашем случају, градимо демократски социјализам, што ће, сигуран сам, и Рикси наставити.
С друге стране, двопартизам се увек заснивао на доктрини „мира, економског раста, безбедности и запослености“, али у пракси све то остаје у оквирима неолибералног капиталистичког модела.
Кандидати и расподела снага за изборе 2025.
Најизраженије шансе да победе на председничким изборима 2025. и добију значајну заступљеност у Националном конгресу, ако је веровати медијима, имају Рикси и Партија слободе и обнове. Конгрес ће поново бити снажно подељен, можда са јачим утицајем двопартизма, али без контроле једне партије. Доћи ће до изразите расподеле, што ће погодовати лакшем позиционирању мањих партија, али Libre ће задржати свој ниво заступљености, а ако добро одраде посао, могу чак добити још неколико посланика.
На председничком нивоу, верује се и опажа да је Рикси кандидат са највећом шансом за победу, уз минималну предност над двопартизмом. Та предност зависи од тога да ли ће се двопартизам ујединити, јер би то могло медијски оправдати тврдњу да Libre не може победити. Ипак, не верујем да ће се прави либерали ујединити с Националном странком, која је извела државни удар. Ако имају историјско памћење, то ће утицати на њихову одлуку.
Либре има снагу и тренутно доста етичких елемената, упркос слабостима које показује у јавној управи. У којој мери се Либре уклапа у очекивања и вредности стварне социоекономске агенде? Становништво Хондураса је углавном под доминацијом неолибералне логике двопартизма. Оно што му је најмање доступно разумевању јесте улога пореске правичности. Рикси је у том процесу чврста и верујем да је најближа стварној агенди која иде у корист народа — не повезаном са приватизацијом, не усредсређеном само на економију, већ усмереном на потребе људи, стављајући у средиште човека, а не економију.
Што се тиче вредновања главних тема кампање — корупције, безбедности, запослености — треба рећи да сви имају те теме у својим програмима. Двопартизам има исти модел који је нерешен још од 80-их година, када смо наводно ушли у демократски процес који је прекинут 2009. године. Програм Странке слободе и обнове је више усмерен ка истинском структурном преображају, а не само модификацији.
Дакле, верујем да је суштински важно разумети да најбољи приступ у темама као што су корупција и безбедност има партија Libre, јер је њен рад усмерен ка суверенитету, што ће постепено генерисати идеје за стварање економских прихода који не морају долазити искључиво кроз запослење, већ кроз стварање других услова. Двопартизам нуди исте старе предлоге, док Рикси предлаже приступ усмерен ка суверенитету, учешћу народа и преоснивању државе у оквиру демократског социјализма.
Скривена моћ олигархија
Не треба заборавити снажан когнитивни рат који двопартизам води против Libre-а и владе Сиомаре Кастро. Ово истичем јер је важно узети у обзир — људи могу имати другачије мишљење.
На питање који интересни кругови стоје иза кандидата и у којој мери утичу њихове стратегије и теорије, одговор је повезан са типологијом моћи. Једна ствар је видљива моћ — оно што видимо: кандидати, јавна управа, влада. Али оно што је иза тога припада скривеној моћи, невидљивој, коју није лако одредити или препознати. Та моћ нема име, али историјски гледано, иза свега стоје олигархије, не приватне компаније.
То су олигархије које чини десет породица, што се не може порећи, и које су увек користиле државу као стратегију за сопствено богаћење. Зато је Рикси узела ту тему као део кампање, како би подигла свест међу људима о томе ко заиста стоји иза двопартизма.
Ти исти кругови контролишу и верске вође — не часне сестре, већ верске вође — и јасно је коме они одговарају када делују на одређени начин. Они се користе вером, наивношћу и митским уверењима народа, што представља још један облик моћи који стоји иза двопартизма. Libre се супротставља свему томе — све што је под контролом олигархије је против Libre-а. Исто важи и за неке верске вође, католичке и евангелистичке, који, кад би заиста заступали народ, не би били под контролом система који је током диктатуре, државног удара, убистава и наркодиктатуре Орланда и Мичелетија, остао нêм и сада се противи променама. Зато верујемо да су те вође потчињене и немају пројекат ослобођења народа.
Изазов двопартизму и улога расејања
Важну улогу игра и расејање, посебно миграција из Хондураса ка САД. Ако ти људи успеју да се запосле, то се види и рађа наду, јер се такви резултати тренутно не могу постићи у Хондурасу. Стога, све зависи од тога шта САД желе да ураде. Искрено, сваки потез САД у вези са мигрантима може утицати.
Ако САД подрже двопартизам, то ће њему ићи у корист. Али ако заузму став заштите миграната, барем да их не депортују, то је добитак за Libre. Све зависи од тога шта мисли америчка олигархија у договору са хондурашком.
Ово је важно, јер у свим заједницама — од градских четврти до села — има миграната који праве стварну разлику у економској инфраструктури, па би сваки потез САД могао да има утицаја.
Шта садашњу владу разликује од пређашњих
Улагање у социјалну сферу и инфраструктуру су доприноси ове владе. На пример, у здравству, Хондурас ће први пут добити осам нових болница, које су већ изграђене, опремљене и с упосленим лекарима — то је нешто што може допринети.
Оно што слаби владу су неки дужносници који долазе из Либералне странке са старим партијским навикама, као у случају Cedesol-а и неких посланика. Али вредно је похвалити што их ова влада није штитила, већ изложила. Народ би желео да они буду у затвору, али због спорости јавног тужилаштва то још није могуће. Барем су смењени са положаја. Исто се десило и с Карлосом Зелајом, председником Конгреса, који је наводно повезан са наркотрговином — имао је етику да поднесе оставку, али још нема доказа његове кривице.
Зато се каже да је Libre другачији, и то се може потврдити. На пример, у време владе Пепеа Лоба, када је украден новац из социјалног осигурања, он је као председник знао за то, али није рекао ништа. Libre, са друге стране, реагује и пријављује. То су тачке које могу ићи у корист Рикси, ако буде изабрана, и које треба да унапреди. Она би требало да настави пројекат који је Сиомара започела, а који је плод народне борбе — не само од државног удара, већ и гледано историјски, увек је било оних који су се борили.
Ако је основа класна борба, као што је рекао Омар, онда Libre заиста остаје партија која одражава ту борбу, мада она овде није строго класна; ипак она чини нешто другачије, оно што је најближе народу.
Улога младих и жена у предстојећим изборима
Ко одређује агенду за младе, жене, нове економске групе? Знамо да су то увек били медији, али и они који имају моћ. Данас су друштвене мреже такође средство које утиче, али их доминантни сектор користи и за изазивање пометње. То је кључни алат у когнитивном рату који се води против партије Libre и владе Сиомаре Кастро.
Друштвене мреже, посебно Facebook, који је на првом месту, затим TikTok и WhatsApp, највише утичу на формирање агенде ових група.
Како спољнополитички односи могу утицати на кампању
Треба рећи да у Хондурасу, где је двопартизам увек био присутан, доминантни сектор користи страх од комунизма као средство утицаја. Али данас, како би рекао Грамши, живимо у интеррегнуму — не постоји модел који превазилази неолиберализам, али ни неолиберализам још увек није мртав. Налазимо се у историјском тренутку изградње, и велики део становништва има свест да САД више нису једини доминантни играч, већ да имамо и нове силе које се слажу с нашим пројектом — у овом случају Кина и Русија — што нам омогућава одређену равнотежу.
У медијском простору и когнитивном рату, ови савези стварају негативне сценарије, али у бити знам да ће они ојачати владу Хондураса. Надам се да ће кинеско-руска информатичка интелигенција подржати овај процес, јер Хондурас је изложен ризику манипулације, као што већ постоје искуства са контролом и хаковањем.
Однос са Кином — ко га разуме, осећа га и вреднује. Ко не схвата значај тренутка и улогу коју имамо као народ, не гледа на то благонаклоно. Зато мислим да ће много зависити од тога шта САД могу урадити како би код људи изазвале страх.
Верујем да односи с новим силама, посебно онима у оквиру БРИКС-а, иду у корист Libre као владајуће партије и пројекта који је најближи народу.
Како изградити поверење већине становништва
Волео бих да имам мудру реч, мисао, али слика земље у којој већина има поверење захтева читав процес образовања и подизања свести о свакој акцији коју ова влада предузима, како би људи схватили њен значај. Напредак владе може бити значајан за народ, али когнитивни утицај медијског дискурса има негативан утицај.
Лично мислим да оно што може ујединити народ јесте пројекат усмерен на човека, пројекат који ствара могућности, а не продубљује приватизацију и предају домовине, као што је био случај с ACEDE — пројекат који носи кандидат Либералне странке, као и Национална партија. Они говоре о стварању радних места, али у оквиру приватног сектора и неолибералног система.
Оно што може ујединити јесте посао који се већ обавља, јер коначни дискурс кандидата још увек није јасан. Досад речено је оно што се може осетити и видети, али сам сигуран да ће се током кампање то променити.
За сада, верујем да оно што може наставити да уједињује јесте ангажовање председничке кандидаткиње Рикси, која слуша народ, приближава се не само мањинским, већ и заборављеним и маргинализованим секторима, као што су староседелачки народи, студентски сектор, па чак и приватни сектор. Зато мислим да ће онај ко буде умео да препозна интересе сваког сектора бити у стању да ојача овај процес — упркос спољним утицајима. Рад на повезивању интереса народа и ангажовање вођа сваке партије биће оно што ће одредити овај процес. Истина је у томе да ће откривање интереса, укључивање у интересе народа — донети победу.
