Zvanični Peking susreo se i sa kritikama zbog primene sistema „kreditne zamke” (debt trap). On podrazumeva plansko davanje finansijske pomoći i kredita državama koje nisu dovoljno kreditno sposobne i nemaju mogućnost njihovog redovnog servisiranja
Kao i drevni pomorski trgovački put, Novi put svile ima za cilj da poveže Kinu sa Evropom, Bliskim istokom, Afrikom, a sada i sa Latinskom Amerikom. U početku je Latinska Amerika bila izostavljena sa zvanične mape inicijative, ali joj se poslednjih meseci kroz memorandume o razumevanju pridružilo nekoliko zemalja regiona.
Sve aktivnija globalna uloga Kine, doprinela je trendu rasta trgovinske razmene sa velikim brojem zemlja širom sveta, a ubrzana ekspanzija započela je nakon 2013. godine uspostavljanjem inicijative „Ekonomski pojas puta svile i Strategija razvoja pomorskog puta svile XXI veka“, poznatije kao „Jedan pojas, jedan put“ (One Belt, One Road Initiative). Ova, centralna politička ideja kineskog predsednika Si Đinpinga, omogućila je da se kroz izgradnju modernog Puta svile, uspostave čvršći partnerski odnosi ne samo sa azijskim i evropskim, već i sa državama Latinske Amerike. Kako bi izbegla pogrešno tumačenje u prevodu na engleski jezik, kineska vlada je 2016. godine odlučila da promeni zvaničan naziv i inicijativu nazove „Pojas i Put“ (Belt and Road Initiative).
Od dolaska Si Đinpinga u vladu odnosi dobijaju mnogo istaknutiji karakter. 2014. u Brazilu i 2015. u Pekingu na prvom ministarskom sastanku Kina-CELAC foruma, predsednik Kine je predložio inicijativu za uspostavljanje novog sveobuhvatnog okvira saradnje između Kine i LAK-a (Latinske Amerike i Kariba) pod nazivom „1+3+6“. Broj 1 se odnosi na Plan saradnje između Kine i LAK-a u periodu 2015-2019, a broj 3 su tri pokretača: trgovinska, investiciona i finansijska saradnja u 6 oblasti: energetski resursi, infrastruktura, poljoprivreda, proizvodnja, tehnološke inovacije i računarska tehnologija.
U novembru 2016. godine, Vlada Kine je izdala drugu belu knjigu pod nazivom „Dokument kineske politike o Latinskoj Americi i Karibima“, u kojoj je detaljno opisana duga lista tema, ali je njena srž fokusirana na kinesku koncepciju ekonomske saradnje sa regionom: trgovina, investicije, finansije, poljoprivreda, proizvodnja, infrastruktura, resursi i energetika, carina, inspekcija kvaliteta, turizam, smanjenje javnog duga, kao i tehnička pomoć.
Ciljevi kojima se teži su jasni u smislu potrebe Kine za pristupom sirovinama kako bi podstakli njen spektakularni ekonomski rast, ali pre svega u pozicioniranju sebe kao globalnog aktera koji teži pravednijem poretku i poštovanju. U ovom dokumentu akcenat je stavljen na ovu ravan koja prevazilazi komercijalni nivo, uzimajući u obzir Pet principa mirnog suživota.
Bela knjiga takođe objašnjava značaj koji Kina pridaje rastućoj međunarodnoj ulozi koju je Latinska Amerika stekla poslednjih godina, što dovodi do opisa međuregionalnih veza kao „strateških“. Takođe jasno stavlja do znanja da je princip „jedne Kine“ osnova i isključivi uslov za uspostavljanje odnosa sa zemljama regiona na bilateralnom planu. Kina takođe pokušava da izbegne izazivanje osetljivosti i negodovanja na severnoameričkoj strani ograničavajući saradnju sa regionom na oblast razmene, saradnje i dijaloga za odbranu.
Iako azijska zemlja izbegava bilo kakvu vrstu diplomatske konfrontacije sa Sjedinjenim Državama, odgovor je generalno direktan i preteći. Može se uspostaviti odnos između severnoameričkog imperijalističkog napredovanja u regionu i približavanja suverenističkih i revolucionarnih projekata Kini. Prvi slučaj da su latinoameričke zemlje pozvane na IFR (la iniciativa de la Franja y la Ruta – inicijativa pojas i put) desio se u maju 2017. godine kada je Kina sazvala Forum za međunarodnu saradnju „Jedan pojas, jedan put“ u Pekingu, na kojem su prisustvovali tadašnji predsednik Argentine Maurisio Makri, predsednik Čilea Mišel Bačelet i dvadeset ministara iz drugih zemalja LAK (Sinhua, 15. maj 2017). Od ove dve zemlje, samo je Čile nastavio da produbljuje svoje ekonomske veze, dok je Argentina, kako je gore analizirano, odgovorna za bojkot CELAC-a i zahlađenje bilo kakvih odnosa sa Kinom van formalnih i komercijalnih aspekata.
Međutim, može se uočiti da su određeni preduslovi ipak uticali na dalje jačanje ekonomskih veza. Naime, iako se čini da je pristupanje inicijativi teklo bez postavljanja bilo kakvih uslova, sve zainteresovane zemlje sledile su isti odnos prema politici jedne Kine, odnosno prema spornom Tajvanu. U prilog tome govori činjenica da su pojedine države iste godine kada su pristupile kineskoj inicijativi, promenile i svoj stav prema pomenutom ostrvu koje se bori za nezavisnost od Pekinga. Primera radi, te iste 2017. godine Panama, strateška zemlja za vezu Atlantskog i Tihog okeana, najavila je prekid diplomatskih odnosa sa Tajvanom, priznajući tako politiku „Jedne Kine” koju je promovisao Peking, a nekoliko meseci kasnije i predsednik Paname Varela i Si Đinping potpisali su Memorandum o razumevanju i saradnji u okviru Puta svile i Ekonomskog pojasa i Pomorskog puta svile XXI veka. Dominikanska Republika i El Salvador uspostavili su diplomatske odnose sa Kinom 2018. Do danas je 12 zemalja LAK-a uspostavilo diplomatske odnose sa Kinom: Brazil, Meksiko, Argentina, Čile, Ekvador, Peru, Venecuela, Bolivija, Urugvaj, Kostarika, Surinam i Jamajka. Uspostavile su odnose strateškog partnerstva sa Kinom, a prvih 7 zemalja uspostavilo je sveobuhvatne strateške odnose i partnerstvo sa Kinom.
A trenutno je 21 država LAK-a potpisala memorandum ili sporazum o saradnji sa Kinom u okviru inicijative Pojas i put: Panama, Kostarika, Salvador, Trinidad i Tobago, Dominika, Grenada, Antigva i Barbuda, Dominikanska Republika, Barbados, Jamajka , Kuba, Surinam, Bolivija, Gvajana, Venecuela, Urugvaj, Čile, Ekvador, Peru; nedavno Nikaragva (januar 2022) i Argentina u februaru 2022.
Drugi ministarski sastanak između Kine i Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC) održan u Čileu u januaru 2018. bio je nova polazna tačka pošto je tamo Kina zvanično pozvala latinoameričke države da budu deo IFR-a. Predlog koji su akteri iz različitih ideoloških okvira veoma dobro prihvatili, među kojima je neoliberalna vlada Čilea bila jedna od najzainteresovanijih. Na ovom sastanku je odobrena posebna deklaracija o Inicijativi Pojas i put u kojoj su se sve vlade složile da „inicijativa kineske vlade predstavlja važnu priliku za jačanje razvojne saradnje između uključenih zemalja“.
Kina je sa svoje strane ponudila pet predloga sa ciljem produbljivanja saradnje u ključnim oblastima: 1. povezivanje kopna i mora jačanjem izgradnje infrastrukture; 2. otvaranje velikog tržišta koje olakšava trgovinu i investicije; 3. formiranje velikog naprednog sektora ubrzanjem saradnje proizvodnih kapaciteta; 4. ekološki razvoj i inovacije, 5. unapređenje saradnje u sektorima u nastajanju, kao i kulturne razmene zasnovane na ravnopravnosti.
U septembru 2021. održan je VI samit CELAC nakon četiri godine zamrzavanja ovih događaja koji su se održavali svake godine od prvog samita 2010. Poslednji samit kojim je predsedavao Meksiko ne samo da je imao snažan sindikalni otisak u kontekstu jasnog preispitivanja Organizacije američkih država, otkazivanje blokade Kube i puno učešće Venecuele; ali posvećenost održavanju veza i veza sa vanregionalnim partnerima, posebno za forum CELAC-Kina, bila je u središtu postignutog konsenzusa. U tom okviru Zajednički akcioni plan za saradnju u ključnim oblastima KINA-CELAC (2022-2024), završio je navođenje niza ključnih elemenata veza i mogućnosti koje otvara opredeljenje za slabljenje strategija integracije podređenih projektu. U to spada ispitivanje američkog tržišta na više nivoa (bezbednost, ekonomija, turizam, finansije, tehnološke inovacije), između ostalog.
Ovo jačanje političkih odnosa nastaje zahvaljujući promeni predznaka nekoliko vlada u regionu koje teže multipolarizmu, ali i zbog toga što je ukupna vrednost trgovine između Kine i Latinske Amerike i Kariba zabeležila novi maksimum u 2021. godini, sa više od 450.000 miliona dolara i sve ukazuje da će nastaviti da raste. Prema najnovijem Statističkom biltenu direktnih stranih investicija koji je objavila kineska vlada, Latinska Amerika predstavlja 10,8% investicionih tokova iz Kine u inostranstvo. Ovo Latinsku Ameriku čini glavnim regionom primaoca kineskih investicija izvan Azije, nadmašivši Evropu, Severnu Ameriku, Afriku i Okeaniju.
Pored međunarodne trgovine, Kina je do sada realizovala ili otpočela realizaciju oko 3.100 projekata i programa u ovom delu sveta. Među njima se naročito ističu infrastrukturni projekti, odnosno izgradnja železničke i putne mreže, luka i pristaništa, izgradnje hidroelektrana i fabrika za preradu voda, ali i brojni programi bespovratne pomoći ili niskokamatnih kredita za razvoj privrede, naročito rudarske industrije. Takav potez zvaničnog Pekinga ne treba da čudi, budući da upravo sa ovog kontinenta za njegove potrebe uvoze rude gvožđa i bakar, ali i naftu i njene derivate. Zbog toga je u proteklim godinama samo u Republiku Peru investirano preko 10 milijardi američkih dolara, a gotovo 36% od ukupnih sredstava završilo je u rudarskom sektoru. Kina je za ovu latinoameričku državu i najveći trgovinski partner, budući da je vrednost razmene za 2021. iznosila oko 17 milijardi dolara. Pored rudarske, izuzetno je razvijena i prehrambrena industrija, pa je tako Kina ujedno najveći uvoznik soje, šećera i kafe koja potiče sa ovih prostora. Uz to, uložena kineska sredstva u ovu granu privrede procenjuju se na gotovo 50% od ukupne vrednosti svih kineskih investicija na širem prostoru Južne i Srednje Amerike. Najbolju poziciju zauzima Brazil, koji je sa oko 50% udela najveći izvoznik prehrambenih proizvoda u Kinu, dok ga slede Čile i Peru.
No, iako nam brojke govore da je kineski uticaj i dalje u porastu, obustave pojedinih projekata dovode u pitanje buduću poziciju Pekinga u Latinskoj Americi. Naime, sa prvom državom potpisnicom, Panamom, dogovorena je izgradnja „Fuerte Amador” pristaništa za kruzere, čija je vrednost procenjena na 165 miliona američkih dolara. Radovi na izgradnji započeti su 2017. godine, a prvi rok za njihovo okončanje bio je dve godine kasnije. Međutim, nakon više probijenih rokova, početkom 2024. godine procenjeno je da je do sada završeno tek oko 80% planiranih radova. Takođe, pored kašnjenja dolazi i do obustave projekata, pre svega zbog nepoštovanja ekoloških standarda i kršenja ekoloških mera.
Pored ovog problema, zvanični Peking susreo se i sa kritikama zbog primene sistema „kreditne zamke” (debt trap). On podrazumeva plansko davanje finansijske pomoći i kredita državama koje nisu dovoljno kreditno sposobne i nemaju mogućnost njihovog redovnog servisiranja. Kada se nađu u ovoj situaciji, države koje imaju dugovanja prema kineskoj strani, prinuđene su da čine brojne ekonomske i političke ustupke. Na južnoameričkom kontinentu u ovoj poziciji trenutno se nalazi Venecuela, kojoj čak ni 62 milijarde američkih dolara investiranih od 2007. godine nije bilo dovoljno da konsoliduje svoju ekonomiju. Trenutno je dugovanje ove države prema Kini oko 10 milijardi dolara, zbog čega je i zvanični Karakas upao u kreditnu zamku, pa je prinuđen da svoje obaveze izmiruje izvozom nafte u Kinu po znatno nižim cenama nego što su tržišne.
„Sa ulaskom Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine, trgovina je dosta porasla i to je prirodno dovelo do investicionog buma. Umesto da kupi bakar od kompanije u Latinskoj Americi, Kina je odlučila da ga kupi ili dobije većinski udeo kako bi imala veću kontrolu. Kineska strategija je složena integracija njenog finansijskog i proizvodnog sektora“ – izjavio je istraživač Gegi Amos Irvin za BBC Mundo.
Kineske investicije se vrlo često ne dešavaju nužno na teritoriji Latinske Amerike. Primer za to je investicija za rafinerije nafte. A tako je 27. aprila 2012. u kineskoj provinciji Guagdong položen kamen temeljac rafinerije Jie Jang, poduhvata u kojem je venecuelanska država povezana sa kineskom nacionalnom naftnom korporacijom (CNPC) sa kojom će izgraditi druge dve rafinerije na kineskoj teritoriji za približnu cenu od 16 milijardi američkih dolara.
Cilj ovih rafinerija je prerada venecuelanske nafte za kinesku domaću upotrebu. Ulaganje u transport je još jedna jaka tačka ekspanzije azijskog giganta. Prema globalnom praćenju kineskih investicija Heritidž fondacije, Kina je uložila više od 8 milijardi američkih dolara u transport u Venecueli, dok je u Argentini ta cifra blizu 3 milijarde dolara.
Smanjenje siromaštva je još jedna oblast sa širokim potencijalom za saradnju u okviru IFR-a, ističe Argentinac Patrisio Ernan Bareiro, direktor za institucionalni razvoj i međunarodnu saradnju Centra za implementaciju javnih politika za pravičnost i rast.
Argentinski akademik ističe da je siromaštvo izazov prisutan u velikoj većini zemalja globalnog juga, ali odgovor na ovaj problem ne može biti jedinstven za svakoga, već se mora izgraditi „po meri“ za svaki konkretan slučaj. „Suština ove inicijative je povezivanje izvan materijalnog, ljudska povezanost i konačno novi oblik saradnje fokusiran na vin-vin“ – dodaje on.
Gonzales Ernandes posebno naglašava važnost „izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo“, koja je u osnovi IFR-a od samog njegovog osnivanja. „Ako shvatimo da zapadna civilizacija nije superiornija od bilo koje druge i obrnuto, moći ćemo da ostvarimo suštinsku ideju IFR. Kada druge zemlje ne budu protivnici i neprijatelji, a mi budemo braća, učinićemo ogroman korak ka novoj eri mira“ – kaže on.
Cilj Kine kroz inicijativu „Pojas i put” jeste da ubrza dolazak svojih proizvoda na udaljenija tržišta. A takođe, ovo je idealna prilika da se prevaziđu mnogobrojni međusobni sukobi i uspostavi saradnja sa jednom od najmoćnijih država sveta, Kinom. Razmena dobara i prirodnih bogatstava je od suštinskog značaja pri saradnji sa Kinom i ključnih odlika za jačanje ekonomije pojedinačnih država Latinske Amerike.
IZVORI
https://cegit.org/prodor-kine-u-latinsku-ameriku/
https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/05/140428_china_america_latina_inversiones_lp
https://www.bbc.com/mundo/noticias-america-latina-48071584
https://spanish.news.cn/20231021/1bf2033aa8a34690a3102d2c78cb3b94/c.html
