Чврста монетарна политика за контролу инфлације и девизних курсева, отворена трговинска политика и успешни програми социјалне заштите неки су од фактора који, према мишљењу економисте, објашњавају успех који јужноамерички подрегион постиже у борби против глади.
Јужна Америка би могла бити једини регион у развоју који може да победи у бици против глади до 2030. године, чиме би испунио циљ 2. одрживог развоја, рекао је за ЕФЕ Максимо Тореро, главни економиста Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО).
„Верујемо да би јужноамерички подрегион заиста могао достићи циљ 2. одрживог развоја, нешто што ниједан други регион неће постићи“ — рекао је Тореро, који тренутно служи и као привремени регионални представник међународне организације, чије се седиште за Латинску Америку налази у Чилеу.
ЦОР 2, познат и као Нула глади, тежи да оконча глад, постигне безбедност хране, побољша исхрану и развој одрживе пољопривреде до 2030. године.
У 2023. години, глад је погодила 6,2% становништва региона (41 милион људи), што представља смањење од 0,4 процентна поена у поређењу са 2022. и 0,7% у поређењу са 2021. годином, према подацима ФАО.
Побољшање је углавном последица пада забележеног у Јужној Америци, док се Централна Америка стабилизовала, а Кариби се још увек нису опоравили од пандемије, наводи организација у свом најновијем „Регионалном прегледу безбедности хране и исхране“.
„До 2030. године, број гладних се може смањити на 20 милиона. То је остварљиво ако имате добру политику, добро циљање и побољшање стања у земљама које решавају проблем,“ — рекао је Тореро.
„Јужна Америка има неке карактеристике које немају други региони у свету. Имамо веома напредне системе социјалне заштите који су се показали ефикасним. Веома јасан пример је када је, усред COVID-19, Бразил успео смањити крајње сиромаштво захваљујући систему удвостручених исплата, делотворно усмерених на најугроженије људе“ — додао је он.
На питање о утицају који би трговински рат или смањење међународне сарадње са стране САД могли имати на борбу против глади у Јужној Америци, економиста је потврдио да ће тај утицај бити мали те да би међународна ситуација могла постати „прилика“.
„Мислим да има све алате за напредак и да неће имати проблема. Пре мислим да је то прилика… Сједињене Државе су велики извозник житарица, али и Јужна Америка, посебно Бразил, Уругвај, Парагвај и Аргентина“ —нагласио је он.
Бразил, додао је, „већ почиње да шаље више соје у Кину него што је то чинио раније, јер то у извесној мери надомешћује обуставу извоза Сједињених Држава“.
Највећи проблем у Јужној Америци је, међутим, „висока цена здраве исхране, која је са 4,50 долара на човека највећа на свету“ — закључио је Тореро.
Извор: Banca y Negocios
