Kažu da su sporazumi potpisani još od vlade kiršnerista o snabdevanju Čilea gasom i naftom iz Argentine odjednom prestali da odgovaraju Havijeru Mileju. Prema Ernanu Letčeru, magistru političke ekonomije (FLACSO), direktoru SEPA, Milej je takođe nameravao privatizovati YPF, glavnu energetsku kompaniju Argentine, što je u debatama u Kongresu odbijeno. Pošto se dovoljno „poigrao“ sa platama zaposlenih u javnom sektoru, Milej se obrušio na resurse zemlje.
– Argentina ima zalihe za 150 godina proizvodnje gasa i nafte, sudeći po trenutnoj tražnji. Stoga se čini razumnim razmišljati o ubrzanoj eksploataciji kako bi imali mogućnost izvoza i rešavanja pitanja dela lokalnih isporuka koje danas zahtevaju uvoz. Problem nije u troškovima proizvodnje (Argentina danas proizvodi naftu s manjim troškovima nego SAD), već je teškoća u transportu. Eto zbog čega je važna realizacija gasovoda za zadovoljenje domaće potražnje u vremenima najveće potrošnje, kao i taj posao i projekat utečnjavanja gasa s kompanijom Petronas za izvoz tečnog gasa.
I u tom smislu, UNG (utečnjeni naftni gas) projekat, koji je krajem prošle godine dogovoren u Poslaničkom domu, ali ne i u Senatu, iako je pružao pogodnosti kompanijama, takođe je omogućavao i pristup do polovine raspoloživih deviza u tom procesu, imao jasne preporuke za dodavanje lokalne vrednosti. S druge strane, RIGI dopušta slobodno korišćenje deviza i praktično ne sadrži nikakva uputstva u vezi s povećanjem cena, otvaranjem radnih mesta i razvojem snabdevača. Ne postoje potpisani sporazumi koji se moraju kršiti. Jedini važan bio je projekat UNG, za koji su glasali poslanici, a ne Senat. Ali danas je RIGI zamenio ovaj projekat.
