Pedagog i stručnjak za teritorijalni razvoj, sa dugim iskustvom u analizi medija, društvenih pokreta i političkog upravljanja za Dva Juga piše o predizbornoj atmosferi u Hondurasu, njegovim odnosima sa susedima i stranim silama, te mogućnostima za dalji razvoj zemlje koja se, po njegovoj oceni, nalazi na prelomnoj tački svoje istorije.
Poslednjih godina Honduras je doživeo politički preokret koji se ne može svesti samo na promenu vlasti. Partija Slobode i obnove (Libre) uspela je da izgradi snažan pokret zasnovan na ideji vraćanja dostojanstva i borbe protiv siromaštva. Taj projekat je doneo novu energiju, naročito među mladima, koji u njemu vide priliku za duboku promenu društva — u ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju i državnim ustanovama. Zato nije iznenađenje što ovaj pokret ulazi u izbornu trku sa velikom prednošću nad konzervativnim strankama koje decenijama dominiraju političkom scenom.
Ipak, ta prednost ne jemči i pobedu. Druga dva uticajna kandidata — jedan iz Nacionalne stranke, poznate po korupcionaškim skandalima, i onaj iz Liberalne stranke, koja se nalazila u opadanju i bila prinuđena privući delatnike sa strane, mogu objediniti napore. Ovo stvara izvesne rizike za pobedu Stranke slobode i obnove i njene kandidatkinje Riksi Monkade.
U Kongresu se očekuje obrazovanje dosta uravnotežene koalicije. Levica može unekoliko učvrstiti svoje pozicije s većim brojem poslanika, ali će i desnica sačuvati svoje zastupnike. Tako da se može očekivati da će Kongres biti ravnomerno podeljen između levice i desnice.
Parola vladajuće stranke, koja će s velikom verovatnoćom pobediti na predstojećim izborima, ostaje ista: obnova zemlje u cilju korenitog preobražaja čitavog sistema — društveno-ekonomskog, zdravstvenog, obrazovnog. To je snažna poruka, koja posebno privlači mlade, željne promena u sistemu, bitnijeg poboljšanja usluga, oporavka javnih institucija i delotvornije uprave.
Sa druge strane, imamo opozicione partije, čija se krilatica svodi na to da će vladajuća stranka dovesti Honduras do još većeg siromaštva, nesreće, kršenja imovinskih prava, slabljenja policije i vojske, rasta kriminala. Uporno ponavljaju parolu „Nikada više Libre“, predstavljajući vladajuću partiju kao korumpiranu snagu, koja će Honduras vrgnuti u još veći haos.
Koja krilatica, koji program nailazi na najveći odjek kod stanovništva? to je, bezuslovno, program vladajuće Stranke slobode i obnove, koja nudi potpuno preuređenje društveno-ekonomskog sistema radi bitnog smanjivanja siromaštva i širenja mogućnosti građana.
Jedan od ključnih zahteva društva jeste reforma pravosuđa i uspostavljanje mehanizama koji će zaista kazniti korupciju te staviti iza rešetaka one što su korupciju pretvorili u način života i Honduras gurnuli u bedu.
Problem nezaposlenosti ostaje bolna tačka. Mladi završavaju studije, ali ne nalaze priliku za rad. Opozicija tvrdi da je vlada svojim okretanjem ka Kini ugrozila strane investicije, dok vlada ističe da su partnerstvo s Velikom Britanijom i novi ekonomski sporazumi sa Kinom prilika da se razvije domaća industrija, tehnologija i infrastruktura. Ako se taj potencijal ostvari, Honduras može ući u fazu stvarnog ekonomskog rasta.
Bezbednost ostaje veliki izazov. Skoro svaki Honduran ima lično iskustvo s nasiljem ili kriminalom. Svi očekuju pravdu i delotvornu borbu s tim zlom, kako bi se ljudi osećali slobodno da žive, rade i grade svoje poslove bez straha.
Jedno od najosetljivijih pitanja danas je pravedan poreski sistem. Mali deo povlašćenog stanovništva — oko 5% — ne plaća porez i uživa poreske povlastice, praktično ništa ne vraćajući državi. Poresko breme pada na leđa siromašnih i srednje klase, koji i pokrivaju socijalne rashode zemlje.
Mediji u Hondurasu duboko su podeljeni. Nekoliko nezavisnih digitalnih novina nastoji da otvori prostor za mlade, žene i male preduzetnike, ali tradicionalni medijski konglomerati ostaju u službi očuvanja stare strukture moći. U novoj digitalnoj sferi, zanimljivo je da takozvani „tik-tokeri“ ne pokazuju gotovo nikakav interes za politiku – zaokupljeni su isključivo zabavom, što pokazuje koliko je teško izgraditi društvenu svest u vremenu digitalne površnosti.
Odnosi sa susednim zemljama ostali su stabilni i prijateljski, ali promene u međunarodnoj politici, posebno prekid odnosa sa Tajvanom i približavanje Kini, doneli su i rizike i očekivanja. Neke grane proizvodnje, kao što je izvoz morskih plodova, naročito škampa, pretrpele su gubitke, dok se još uvek čekaju konkretni rezultati novih trgovinskih aranžmana sa Pekingom. Sa Sjedinjenim Državama odnosi su složeni: i dalje postoje pokušaji političkog uticaja preko pojedinih kongresmena, ali se trgovinske barijere postepeno smanjuju.
Naši sunarodnici u rasejanju, posebno u Sjedinjenim Državama, često gledaju na politiku u domovini sa razočaranjem i nepoverenjem. Njihove kritike su oštre, ali retko prate političke procese iznutra. Mnogi su se već usmerili ka životu i glasačkom pravu u zemlji u kojoj žive. Ipak, njihov glas ostaje važan podsetnik da se političke promene mere po tome koliko ljudi odluči da ostane, a ne da ode.
Vladajuća stranka ima najjači oslonac u mladima, ženama, seoskim zajednicama i domorodačkim narodima, koji su prvi put dobili veću vidljivost i podršku. U gradovima je njen rast posebno primetan — što se vidi i u tome da glavni grad i najindustrijalizovaniji regioni danas imaju gradonačelnike naklonjene vladi. S druge strane, u tradicionalnijim, seoskim oblastima, opozicija i dalje ima snažno uporište.
Vlada je uložila u obnovu infrastrukture, izgradnju puteva i osam novih bolnica, u poboljšanje usluga za pacijente i u obnavljanje preko 13.000 škola. To su konkretni rezultati koje građani vide. Ali slabosti su i dalje vidljive — nezaposlenost, odlaganje osnivanja međunarodne antikorupcijske komisije, kao i sporo sprovođenje reforama koje bi mogle promeniti sistem iznutra.
Kao pedagog, verujem da je ključ svake trajne promene u obrazovanju. Honduras mora ponuditi mladima školstvo u skladu s tehnološkim i profesionalnim zahtevima savremenog sveta. Samo obrazovano, svesno pokoljenje može okončati ciklus korupcije i siromaštva.
Zato danas stojimo na raskršću. Staro se ne miri sa odlaskom, novo još nema snagu da se potpuno utvrdi. Pred nama je izbor između prošlosti i budućnosti. Ja verujem da je vreme da dozvolimo da novo nikne i procveta, jer Honduras zaslužuje novo doba — zemlju sa više pravde, više mogućnosti i više dostojanstva za sve svoje ljude.
