Макри по очевој страни има сестру коју не признаје, као што ју ни његов отац није признао. Али правосуђе јесте, оно је признаје као једну Макри. Проблем је кудикамо озбиљнији него што се чини, зато што се не ради о подели пар актива, као у претежној већини расподела наследства, које су већ саме по себи хаотичне. Проблем је у „откривању котла“ корупције, који расте према томе како адвокати Макријеве сестре добијају све више времена за истрагу.
Елем, што више времена Макри буде губио на „измицање гузице од шприца“, то ће се више појављивати дела корупције, која ће неунајмљено новинарство искористити да га извргне руглу (Bad business).
Међутим, овај Макријев очигледно лош потез наводи нас, који познајемо методе мафије, да се запитамо: ако живот те жене није у опасности, да ли је Макри лоше саветован или има друге планове?
Чудно је да ова и многе друге мегакорупцијске афере не шокирају и не мобилишу јавно мњење које се налази у стању предпанике. Или, другачије речено, паника коју осећају захватиће их (канџама) с оним што долази после грдне пропасти периода годишњих одмора, што води у банкрот и радника и предузетника и привредника који су сав улог ставили на туризам, као што је и ред у овим временима.
Људи и компаније из целе Аргентине изнајмљују комерцијалне и смештајне просторе, а такође селе опрему, робу, а често и запослене. Другим речима, реч је о инвестицијама често повезаним са дуговима, које узимају на себе и за које већ знају да неће моћи да их врате.
Ово „напето затишје“ држи наркотизовано становништво (данас су то пре становници него грађани) које скакуће попут куглице између страха да ће себи ископати гроб гласањем за Милеја (за кога има одобравања, повезаног много више са тим што се он није „предао“ него са убеђењем) и сумњом да би тако било и са сваким другим.
Али будите опрезни… будите веома опрезни са синдромом презреног љубавника, који је усред когнитивног кратког споја способан на све, колико год то настрано било.
Извините ме, ја сам Енрике Бокс, Црна овца.
