Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da zemlja izlazi iz krize i da se 400.000 dece koja nisu imala pristup obrazovanju pošto su sa roditeljima pobegla iz zemlje već vratila u venecuelanske škole.
Dženi Moreno, ekonomista i politikolog iz Karakasa, za Dva Juga pojašnjava da li se venecuelanske porodice zaista osećaju gore u inostranstvu nego kod kuće.
Migracija koju je Venecuela počela da trpi od 2016. do 2019. (sa sve većom snagom) organizovana je preko popularnih društvenih mreža.
Propaganda je bila usmerena ka venecuelanskoj omladini i profesionalnoj radnoj snazi. Obećani su im bolji život, dobri poslovi, visoka primanja i mogućnost da pomognu svojim porodicama.
Ova priča je imala snažan uticaj na te grupe stanovništva, postajući više moda napuštanja zemlje nego ekonomski i socijalni problem.
Posledice su bile katastrofalne, jer je stvarnost u zemljama kamo je većina migrirala bila mnogo gora nego što se pričalo preseljenicima, što je brzo dovelo do njihove očajničke želje da se vrate nazad u Venecuelu.
Ovo je podstaklo venecuelansku vladu da napravi Plan povratka u Otadžbinu (Plan Vuelta a la Patria), u okviru kojeg je Venecuelancima besplatno pomagan povratak u zemlju.
Jedna od najneprijatnijih situacija za preseljenike bilo je to što se pokazalo da obrazovanje, posebno besplatno školovanje u inostranstvu, nije dostupno svima, tim pre ne Venecuelancima.
Ovaj migracioni talas obelodanio je krizu obrazovanja koja postoji uglavnom u zemljama juga. Pokazalo se da pridošli profesionalci jednostavno zauzimaju visoke položaje zahvaljujući svojoj odličnoj akademskoj pripremljenosti i iskustvu. Ali, pristup obrazovnom sistemu bio je praktično nemoguć i to je bio jedan od najvažnijih činilaca u odluci o povratku u zemlju.
Stoga je venecuelanska država, primivši naše građane, njima pružila podršku uključivanjem dece i mladih u obrazovni proces, bez obzira na tok školovanja.
Socijalna zaštita je ono što je propisano našim Ustavom, stvorenom od naroda i za narod. Zato su ono što predsednik Maduro pokazuje stvarne brojke, uprkos tekućim sankcijama našoj zemlji.
Kakve god napade američka imperija preduzimala protiv Venecuele, naš prioritet će uvek biti zaštita ljudskih prava celokupnog stanovništva bez diskriminacije, nezavisno od njegovih političkih ili verskih uverenja, čak i ako su to stranci.
Upravo zato zemlja ima besplatno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i većinu državnih usluga. Ljudi su ovde veoma otporni i jaki, uvek ćemo izaći kao pobednici, uprkos svim pretnjama.
