Kolumbijski predsednik Gustavo Petro proglasio je vanredno stanje u zemlji zbog sukoba između pobunjeničke Nacionalne oslobodilačke armije (ELN) i Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC).
„U zemlji se proglašava vanredno stanje i vanredno stanje u ekonomskoj sferi. Računam na podršku pravosuđa“, napisao je Petro na društvenoj mreži X.
Kako ljudi doživljavaju proglašenje vanrednog ekonomskog stanja zbog sukoba između gerilaca?
„Dva juga“ su o tome pitala Dijega Migela Hasana Amaturea, poljoprivrednog stručnjaka iz Kolumbije sa diplomom iz stočarske tehnologije.
Odgovarajući na prvo pitanje kako stanovništvo doživljava proglašavanje vanrednog stanja u zemlji, možemo reći sledeće. Postoji zakon, upravo Zakon 137 iz 1994. godine, čiji član 34 kaže da je vanredno stanje ili stanje unutrašnjih nereda mera usmereno na stabilizaciju bezbednosti države za vreme narušavanja društvenog poretka. Ovo, dakle, daje vladi pravo da izdvaja sredstva, novac za osiguranje bezbednosti, bilo da su to oružane snage, policija, mornarica, vojska, vazduhoplovstvo, da poveća budžet za borbu protiv elemenata koji izazivaju ekonomsku krizu. Čemu ovo služi?
Trenutno se u zemlji stvorila situacija u kojoj je proglašeno vanredno stanje. Postoji region koji je na severu, severoistoku zemlje, koji se zove region Katatumbo, u kome je istorijski bilo mnogo sukoba, a to je zato što je u prošlosti, tokom decenije 40-ih i 50-ih, Kolumbija imala veoma veliku unutrašnju borbu, nazvanu „Rat cveća“, koji je predstavljao dvostranački sukob, jer su u to vreme postojale samo dve političke partije – Liberalna i Konzervativna partija, ali su se ove dve stranke uvek borile za vlast i došle dotle da su izazvale prilično velike unutrašnje sukobe, pa čak i građanski rat. Tako je region tokom čitavog tog perioda jako postradao od masovnih ubistava i prisilnog raseljavanja stanovništva koje je pripadalo nekoj od ove dve političke partije. Nažalost, 70-ih i 80-ih godina počelo je prvo prisilno iseljavanje stanovništva iz tih krajeva, a i prilično ozbiljna masovna ubistva su se dogodila u regionu Katatumbo. Povrh svega, Katatumbo je dosta važan region u zemlji, jer je biološki prilično raznovrsno područje, bogato prirodnim resursima i, pored toga, graničeće se s Venecuelom.
Nažalost, istorijski je ono bilo u velikoj meri zanemareno od strane države, i baš iz tih razloga, da tako kažemo, optimalno leglo za gerilske grupe koje su rasle i jačale u ovom regionu zemlje. Nakon što su te grupe obrazovane, one su čak imale postaje u regionu, gde je bilo veoma teško ući ili izaći, a jedan od načina na koji su se neke prethodne vlade borile protiv gerilaca bio je finansiranje povojničenih grupa, koje se uglavnom dogodilo devedesetih godina. Pošto društvene snage nisu bile u stanju da se bore protiv gerile, finansirane su paravojne grupe da nam pomognu, zajedno s oružanim snagama, da se borimo protiv tih gerilaca, ali, nažalost, bilo je izvršeno mnogo masovnih ubistava i problem s ovim paravojnim grupama je što nemaju nikakvu kontrolu niti ma kakva ograničenja u pogledu ljudskih i političkih prava, pa donose proizvoljne odluke i vrše masovna ubistva, raseljavanja ili zločine bez trunke griže savesti. Najzad, zemljom, nažalost,tradicionalno upravljaju prilično korumpirane političke i ekonomske hegemonije, koje, osim toga, finansiraju najvažnije medije ili najvažniju štampu u Kolumbiji.
Političari i ekonomske grupe koje se pretvaraju da demonstriraju vladine napore dovode do toga da se na njih gleda kao na činioce za odvraćanje pažnje zarad osvajanja vlasti, što je velika laž. Od kada je ova vlast preuzela predsedavanje 2022. godine, štampa je, nažalost, prilično lažljiva, iskrivljuje informacije, dosta je manipulativna, klevetnička, i obuhvata više stanovništva nego alternativni mediji, pa je šteta što se mediji kojima se služi ne mogu biti od koristi. Ljudi imaju pogrešnu predstavu o stvarnosti u kojoj zemlja živi, pa ovo vanredno stanje vide kao vladinu strategiju za finansiranje vlasti, što je apsolutno pogrešno. Vrlo često možete videti kako se uspešno pobijaju dezinformacije i klevete ove štampe, ali oni ne miruju, uvek izmišljaju nešto novo ili nešto drugačije.
Kako Vi lično i građani zemlje uopšte gledate na pojavu prognoza po kojima će Kolumbija postati treća najbrže rastuća ekonomija u Latinskoj Americi?
Prema decembarskom bilansu, privredni rast zemlje iznosio je 2 odsto, što je stavlja na 61. mesto među 133 privrede uključene u Globalni indeks inovacija. To kolumbijsku privredu stavlja iznad nekih evropskih zemalja, poput Španije, Francuske, Italije, a čak je i u Americi stavlja iznad zemalja poput Argentine, pa čak i Sjedinjenih Država. Glavne ekonomske stavke kojima zemlja trenutno raspolaže uglavnom su nafta, koja je najveći izvor deviza, zatim vađenje rudnog blaga, uključujući i ugalj, koje je takođe prilično visoko, bakra, te poljoprivredna proizvodnja, naročito kafe. Kolumbija je vodeći svetski izvoznik blage kafe i treća je među svetskim izvoznicima kafe. Linijsko ulaganje je tradicionalno za zemlju, što je čini vodećom u turizmu u Americi. Srećom, mirovni sporazumi i drugi elementi doveli su do povećanja poverenja među investitorima u oblasti privrede povezane s turizmom, kao i poimanja turista koji posećuju zemlju iz celog sveta, što je rezultiralo veoma značajnim povećanjem deviznog priliva i prihoda dobijenih zahvaljujući turizmu.
U zaključku, pozicioniranje Kolumbije kao treće po veličini rastuće ekonomije u Americi posle Čilea veoma je važno, zato što ponovo jača poverenje međunarodnih investitora koji žele da pokažu Kolumbiju kao privlačnu za različite grane – ekonomsku, industrijsku i turističku. Stanovništvo je, naravno, veoma zadovoljno, to se vidi. Novinske kuće ili nacionalna štampa, čak i ona koju sam ranije pomenuo, koja pripada ekonomskim i političkim trgovačkim centrima zemlje što vode klevetnički rat protiv vlasti, priznali su taj uspeh kolumbijske privrede na kraju prošle godine u oblasti turizma, pokazali su i efektivno demonstrirali realne cifre rasta i zadovoljstva većih gradova koji su turistička odredišta u zemlji, u smislu ukupnog broja popunjenih hotela, potpunog zadovoljstva stanovnika tih regiona sa poboljšanja kvaliteta njihovog života zahvaljujući turizmu i jednakim odnosom ne samo prema stranim, već i domaćim turistima, kod kojih su se ova turistička odredišta pokazala kao prilično popularna, zar ne? Dakle, možemo reći da je turistički sektor zaista bio uspešan, što je u velikoj meri uticalo na privredu zemlje. Tako da ovo pomaže Kolumbiji da se pozicionira kao jedna od rastućih ekonomija u Americi u pogledu turizma.
