Sinonimi: prognana, proterana, izgnana, osuđena. Upravo ova poslednja reč najbolje opisuje trenutnu pravnu situaciju bivše potpredsednice (2019–2023) i dvostruke predsednice (2007–2015) Republike Argentine — Kristine Fernandez de Kiršner.
Potvrda njene osude na šest godina zatvora i doživotnu zabranu obavljanja državnih dužnosti doneta je 10. juna. Nedelju dana ranije, KFK je najavila svoju kandidaturu za poslanicu u Pokrajini Buenos Ajres, pokrajini sa najviše glasača u zemlji, gde će se u septembru održati međuizbori. Poslanički mandat bi joj obezbedio imunitet. Vladajuća koalicija nije želela da rizikuje — i opet je izgubila.
Najvažnija politička figura današnje Argentine je ona. Celokupni politički spektar, bilo da je reč o opoziciji svih usmerenja ili vlasti, pod uticajem je njenog prisustva, stavova i pogleda. Kristina se suočava sa 12 sudskih procesa. Nijedan od njih nije ponudio dovoljne ili ubedljive dokaze da bi ona bila osuđena. Reč je o sistematskom planu političkog progona, uz saučesništvo sudija i tužilaca „prijatelja“ onih što drže vlast.
Namera da se Kristina „žigoše“ otišla je korak dalje 1. septembra 2022. Tog dana, kad je stigla u svoju rezidenciju, dočekale su je stotine pristalica koje su došle da joj iskažu podršku uoči neminovne osude. Upravo tu, dok je bila okružena telohraniteljima, jedan čovek, Fernando Sabag Montijel, dva puta je iz pištolja ciljao u njenu glavu, što nije dovelo do ubistva „pravim čudom“ — kako bi rekli verujući — jer je oružje zatajilo.
Slučaj pokušaja atentata na Kristinu Kiršner obiluje nedoslednostima — kao i svi postupci koji se nje tiču — iako su njeni advokati ovog puta predali obimne i ubedljive dokaze, kako protiv izvršilaca, tako i protiv nalogodavaca.
Suočeni smo, dakle, sa montiranom presudom, čiji je recept već primenjen u drugim zemljama kao što su Ekvador, Bolivija, Peru, Paragvaj i Brazil, gde su bivši predsednici napredne orijentacije bili meta sudskih operacija s ciljem da se spreči nastavak njihovih političkih projekata koji idu u korist naroda, a ne ekonomskih interesa.
U drugim slučajevima, kao što su Kuba, Nikaragva ili Venecuela, ove pučističke operacije protiv narodnih vlada uključuju i druge oblike pritisaka, poput ekonomsko-finansijskih sankcija ili zaplene državnih sredstava u inostranstvu.
Presuda bivšoj predsednici Argentine Kristini Kiršner pažljivo je isplanirana kako bi joj se onemogućila kandidatura na izborima. Ono što vlada Havijera Mileja — i korporacije što stoje iza nje — nisu predvidele, jeste da će taj potez ponovo ujediniti razjedinjene snage justicijalizma pred izbore. To je postalo očigledno 18. juna, kada je procenjeno da je oko milion ljudi iz cele zemlje izašlo na Plazu de Majo — centralno mesto argentinskih protesta — kako bi pružilo podršku liderki koja je u svoje vreme vladala uravnoteženo i na korist naroda.
Neophodno je u Latinskoj Americi i na Karibima preispitati: čijim interesima služe naši pravosudni sistemi? Koji mehanizmi omogućavaju postojanje državnih struktura suprotnih interesima sopstvenih naroda? Tek razumevanjem toga, moguće je izgraditi pravosuđe po meri naših društava — ono koje jemči mir, bezbednost i uzajamno dopunjavanje naših naroda.
