Синоними: прогнана, протерана, изгнана, осуђена. Управо ова последња реч најбоље описује тренутну правну ситуацију бивше потпредседнице (2019–2023) и двоструке председнице (2007–2015) Републике Аргентине — Кристине Фернандез де Киршнер.
Потврда њене осуде на шест година затвора и доживотну забрану обављања државних дужности донета је 10. јуна. Недељу дана раније, КФК је најавила своју кандидатуру за посланицу у Покрајини Буенос Ајрес, покрајини са највише гласача у земљи, где ће се у септембру одржати међуизбори. Посланички мандат би јој обезбедио имунитет. Владајућа коалиција није желела да ризикује — и опет је изгубила.
Најважнија политичка фигура данашње Аргентине је она. Целокупни политички спектар, било да је реч о опозицији свих усмерења или власти, под утицајем је њеног присуства, ставова и погледа. Кристина се суочава са 12 судских процеса. Ниједан од њих није понудио довољне или убедљиве доказе да би она била осуђена. Реч је о систематском плану политичког прогона, уз саучесништво судија и тужилаца „пријатеља“ оних што држе власт.
Намера да се Кристина „жигоше“ отишла је корак даље 1. септембра 2022. Тог дана, кад је стигла у своју резиденцију, дочекале су је стотине присталица које су дошле да јој искажу подршку уочи неминовне осуде. Управо ту, док је била окружена телохранитељима, један човек, Фернандо Сабаг Монтијел, два пута је из пиштоља циљао у њену главу, што није довело до убиства „правим чудом“ — како би рекли верујући — јер је оружје затајило.
Случај покушаја атентата на Кристину Киршнер обилује недоследностима — као и сви поступци који се ње тичу — иако су њени адвокати овог пута предали обимне и убедљиве доказе, како против извршилаца, тако и против налогодаваца.
Суочени смо, дакле, са монтираном пресудом, чији је рецепт већ примењен у другим земљама као што су Еквадор, Боливија, Перу, Парагвај и Бразил, где су бивши председници напредне оријентације били мета судских операција с циљем да се спречи наставак њихових политичких пројеката који иду у корист народа, а не економских интереса.
У другим случајевима, као што су Куба, Никарагва или Венецуела, ове пучистичке операције против народних влада укључују и друге облике притисака, попут економско-финансијских санкција или заплене државних средстава у иностранству.
Пресуда бившој председници Аргентине Кристини Киршнер пажљиво је испланирана како би јој се онемогућила кандидатура на изборима. Оно што влада Хавијера Милеја — и корпорације што стоје иза ње — нису предвиделе, јесте да ће тај потез поново ујединити разједињене снаге јустицијализма пред изборе. То је постало очигледно 18. јуна, када је процењено да је око милион људи из целе земље изашло на Плазу де Мајо — централно место аргентинских протеста — како би пружило подршку лидерки која је у своје време владала уравнотежено и на корист народа.
Неопходно је у Латинској Америци и на Карибима преиспитати: чијим интересима служе наши правосудни системи? Који механизми омогућавају постојање државних структура супротних интересима сопствених народа? Тек разумевањем тога, могуће је изградити правосуђе по мери наших друштава — оно које јемчи мир, безбедност и узајамно допуњавање наших народа.
