Indeks potrošačkih cena (IPC) u Čileu porastao je u septembru za 0,4%, u skladu sa očekivanjima analitičara. Ovaj mesečni porast doveo je do ubrzanja godišnje stope inflacije na 4,4%.
Glavna poskupljenja su bila u kategorijama prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića (0,8%, u prvom redu na račun paradajza — 19% i hleba — 1,7%) i odmora, sporta i kulture (1,3%, mahom zbog međunarodnih turističkih paketa — 8,5%).
S druge strane, sektor informisanja i komunikacija zabeležio je pad od 0,2%, uglavnom zbog pada cena pretplata na audiovizuelni sadržaj (-1,8%) i televizore (-1,7%).
U tom kontekstu, Svetska banka je povećala svoju prognozu rasta BDP-a za Čile ove godine na 2,6%, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu procenu od 2,1%. Banka je ovo prilagođavanje pripisala povećanoj privatnoj potrošnji i izvozu rudarskih proizvoda. Prognoza za sledeću godinu (2026) ostaje stabilna na 2,2%.Banka je takođe projektovala rast Latinske Amerike za 2,3% ove godine i 2,5% u 2026. godini, bez obzira na izazove kao što su visoki stepeni zaduženosti, stalna inflacija i globalna neizvesnost.
Svetska banka je predložila tri stuba za podsticanje regionalnog rasta: ulaganje u ljudski kapital, podršku regulatornim reformama i proširenje pristupa finansiranju.
Prema izveštaju Allianz Global Wealth Report 2025, Čile je najbogatija zemlja u Latinskoj Americi, vodeći u regionu po čistim finansijskim aktivama na glavu stanovnika.
Čile je zabeležio 21.229 američkih dolara u čistim finansijskim aktivama, zauzevši 34. mesto u svetu i ušavši među 50 najboljih. Ostale latinoameričke zemlje na tom spisku su Meksiko (43.), Brazil (45.) i Kolumbija (49.). Na svetskoj razini, listu predvode Sjedinjene Američke Države, Švajcarska i Singapur.
Izvor: MercoPress
