Ministarka spoljnih poslova Bolivije Selinda Sosa u intervjuu za Sputnjik najavila je planove ove latinoameričke zemlje da se pridruži BRIKS-u.
Bolivija je postala punopravna članica MERKOSUR-a i sada teži da se pridruži većem broju foruma ekonomske saradnje odgovarajućih novom svetskom poretku, kao što je BRIKS – izjavila je ministarka.
Izdanje Dva Juga zamolilo je Havijera Larajna, geopolitičara, publicistu, glavnog urednika bolivijskog, venecuelanskog i međunarodnog izdanja Correo del Alba, da prokomentariše ovu vest.
Što se tiče intervjua koji je bolivijska ministarka spoljnih poslova Selinda Sosa dala ruskom glasilu Sputnjik u ponedeljak 2. septembra u gradu Montevideo, gde je došla da formalizuje ulazak Bolivije u Zajedničko južno tržište (Mercosur), ona je, po mom mišljenju, dotakla tri središnja pitanja tekuće situacije: BRIKS, Latinska Amerika kao zona mira i postizborna situacija u Venecueli.
Što se tiče prvog pitanja, Sosa je podvukla važnost jačanja BRIKS-a u „novom višepolarnom poretku kao velike ekonomske i političke alternative“ i, naravno, želju Bolivije da postane deo bloka. Štaviše, ona je potvrdila prisustvo predsednika Arsea na XIV samitu BRIKS-a, koji će se održati u ruskom gradu Kazanju od 22. do 24. oktobra.
Ovo potvrđuje jedan od stubova „Procesa promena” u oblasti spoljne politike – suvereni razvoj u međunarodnoj areni, što u Latinskoj Americi neminovno znači distanciranje od politike koju sprovodi Vašington. Ali, osim toga, ovo je „suvereno“ praćeno obavezama koje na regionalnom nivou podrazumevaju težnju ka integraciji Latinske Amerike i Kariba kroz jačanje organizacija poput Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC) – organizacija koju čine 33 države kontinenta, isključujući samo Kanadu i SAD, – Unija južnoameričkih nacija (UNASUR), Južno zajedničko tržište (MERCOSUR) i levi blok Alijanse za narode naše Amerike (ALBA). Na globalnom nivou opredeljuje se za bliže odnose sa zemljama BRIKS-a, a posebno sa Kinom i Rusijom – strateškim saveznicima Bolivije u ovom trenutku.
No, prijateljski odnosi između poslednje dve zemlje idu ruku pod ruku sa pomenutim diplomatskim zbližavanjem, prevazilaze okvire reči ministra spoljnih poslova i ubrzavaju se u oblastima civilnog društva. Da ne pominjemo činjenicu da je juče, u četvrtak, 5. septembra, u gradu La Paz, grupa mladih ljudi, na osnovu dogovora postignutih na poslednjem Svetskom susretu mladih u Sočiju, otvorila bolivijski ogranak Centra za integracije i saradnju između Rusije i Latinske Amerike (Cicral), koja obećava da će postati ključni forum za razmenu znanja između dve kulture.
Što se tiče druge tačke, Sosa je podvukla da je „glavni izazov za Latinsku Ameriku da zaista sačuvamo zonu mira, latinskoameričko jedinstvo“. Jednako vredne reči u vreme kada se odnosi među državama u regionu sve više polarizuju kao rezultat konsolidacije jasno određenih ideoloških blokova: (grubo rečeno) levih (Kuba, Nikaragva, Venecuela, Bolivija, Sent Vinsent i Grenadina); naprednjačkih (Meksiko, Kolumbija, Brazil); desnocentrističkih (Čile); i desnih (Argentina, Peru, Ekvador, Urugvaj, Paragvaj).
U svakom slučaju, nesumnjivo je da Celac, kao glavni forum za regionalnu saradnju, propagira i u zaključcima svojih susreta učvršćuje potrebu „očuvanja mira“ na kontinentu. Decenijama se u ovom delu sveta nisu dešavali oružani sukobi kakvi se svakodnevno viđaju na drugim mestima. Ovo govori o sposobnosti za dijalog i konsenzus kada je u pitanju rešavanje naših nesuglasica (a ima ih). I, naravno, niko, izuzev jenkijevskih jastrebova, ne bi voleo videti ratove između država, žrtve i neprijateljstvo među narodima, ni smrti izazvane sukobima koji bi se mogli izbeći. A volja Bolivije upravo i jeste u tome da se zalaže za dijalog i diplomatiju među narodima kako bi se po svaku cenu izbegla eskalacija rata.
Najzad, što se tiče treće tačke u vezi sa Venecuelom, bolivijska vlada se ponaša u potpunosti u skladu s onim što naziva strateškim saveznikom, odnosno od prvog dana priznaje izbornu pobedu predsednika Nikolasa Madura i osuđuje svako destabilizujuće delovanje usmereno na uništavanje institucionalnih okvira u toj zemlji.
Bolivija dosledno sprovodi diplomatiju koja poštuje osnovne principe međunarodnog prava i suživota među državama, kao što je samoopredeljenje naroda, koji su bili temeljni, ali veoma ignorisani od drugih država u poslednje vreme. S tim u vezi, kao i ranije, zalagala se za to da se pretpostavljeni problemi, iskrsli u Venecueli posle predsedničkih izbora 25. Jula, rešavaju od Venecuelanaca, a ne putem spoljnog uplitanja, koje u slučaju Latinske Amerike i Kariba neizbežno za sobom povlači pritisak SAD i odgovarajući bilans pljačke, prisvajanja bogatstva naših naroda, te razne vrste zelenašenja, političkog progona i ograničavanja demokratije.
