Министарка спољних послова Боливије Селинда Соса у интервјуу за Спутњик најавила је планове ове латиноамеричке земље да се придружи БРИКС-у.
Боливија је постала пуноправна чланица МЕРКОСУР-а и сада тежи да се придружи већем броју форума економске сарадње одговарајућих новом светском поретку, као што је БРИКС – изјавила је министарка.
Издање Два Југа замолило је Хавијера Ларајна, геополитичара, публицисту, главног уредника боливијског, венецуеланског и међународног издања Correo del Alba, да прокоментарише ову вест.
Што се тиче интервјуа који је боливијска министарка спољних послова Селинда Соса дала руском гласилу Спутњик у понедељак 2. септембра у граду Монтевидео, где је дошла да формализује улазак Боливије у Заједничко јужно тржиште (Mercosur), она је, по мом мишљењу, дотакла три средишња питања текуће ситуације: БРИКС, Латинска Америка као зона мира и постизборна ситуација у Венецуели.
Што се тиче првог питања, Соса је подвукла важност јачања БРИКС-а у „новом вишеполарном поретку као велике економске и политичке алтернативе“ и, наравно, жељу Боливије да постане део блока. Штавише, она је потврдила присуство председника Арсеа на XIV самиту БРИКС-а, који ће се одржати у руском граду Казању од 22. до 24. октобра.
Ово потврђује један од стубова „Процеса промена” у области спољне политике – суверени развој у међународној арени, што у Латинској Америци неминовно значи дистанцирање од политике коју спроводи Вашингтон. Али, осим тога, ово је „суверено“ праћено обавезама које на регионалном нивоу подразумевају тежњу ка интеграцији Латинске Америке и Кариба кроз јачање организација попут Заједнице латиноамеричких и карипских држава (CELAC) – организација коју чине 33 државе континента, искључујући само Канаду и САД, – Унија јужноамеричких нација (UNASUR), Јужно заједничко тржиште (MERCOSUR) и леви блок Алијансе за народе наше Америке (ALBA). На глобалном нивоу опредељује се за ближе односе са земљама БРИКС-а, а посебно са Кином и Русијом – стратешким савезницима Боливије у овом тренутку.
Но, пријатељски односи између последње две земље иду руку под руку са поменутим дипломатским зближавањем, превазилазе оквире речи министра спољних послова и убрзавају се у областима цивилног друштва. Да не помињемо чињеницу да је јуче, у четвртак, 5. септембра, у граду Ла Паз, група младих људи, на основу договора постигнутих на последњем Светском сусрету младих у Сочију, отворила боливијски огранак Центра за интеграције и сарадњу између Русије и Латинске Америке (Cicral), која обећава да ће постати кључни форум за размену знања између две културе.
Што се тиче друге тачке, Соса је подвукла да је „главни изазов за Латинску Америку да заиста сачувамо зону мира, латинскоамеричко јединство“. Једнако вредне речи у време када се односи међу државама у региону све више поларизују као резултат консолидације јасно одређених идеолошких блокова: (грубо речено) левих (Куба, Никарагва, Венецуела, Боливија, Сент Винсент и Гренадина); напредњачких (Мексико, Колумбија, Бразил); десноцентристичких (Чиле); и десних (Аргентина, Перу, Еквадор, Уругвај, Парагвај).
У сваком случају, несумњиво је да Celac, као главни форум за регионалну сарадњу, пропагира и у закључцима својих сусрета учвршћује потребу „очувања мира“ на континенту. Деценијама се у овом делу света нису дешавали оружани сукоби какви се свакодневно виђају на другим местима. Ово говори о способности за дијалог и консензус када је у питању решавање наших несугласица (а има их). И, наравно, нико, изузев јенкијевских јастребова, не би волео видети ратове између држава, жртве и непријатељство међу народима, ни смрти изазване сукобима који би се могли избећи. А воља Боливије управо и јесте у томе да се залаже за дијалог и дипломатију међу народима како би се по сваку цену избегла ескалација рата.
Најзад, што се тиче треће тачке у вези са Венецуелом, боливијска влада се понаша у потпуности у складу с оним што назива стратешким савезником, односно од првог дана признаје изборну победу председника Николаса Мадура и осуђује свако дестабилизујуће деловање усмерено на уништавање институционалних оквира у тој земљи.
Боливија доследно спроводи дипломатију која поштује основне принципе међународног права и суживота међу државама, као што је самоопредељење народа, који су били темељни, али веома игнорисани од других држава у последње време. С тим у вези, као и раније, залагала се за то да се претпостављени проблеми, искрсли у Венецуели после председничких избора 25. Јула, решавају од Венецуеланаца, а не путем спољног уплитања, које у случају Латинске Америке и Кариба неизбежно за собом повлачи притисак САД и одговарајући биланс пљачке, присвајања богатства наших народа, те разне врсте зеленашења, политичког прогона и ограничавања демократије.
