О економским реформама владе Родрига Паза, њиховим друштвеним и политичким ефектима и могућим регионалним и геополитичким последицама, разговарали смо и са боливијским економистом и професором универзитета Омаром Рилвером Веласкоом.
Како оцењујете значај текућих економских реформи владе Родрига Паза за кључне политичке снаге, државне институције и друштвене групе у Боливији?
Председник Паз је прошле недеље, недељу дана пред Божић, најавио прилично строгу врховну уредбу са политиком штедње, са политиком повећања и усклађивања цена, либерализације тржишта, као и мерама повезаним с увођењем одређених пореских подстицаја, што ће, свакако, обележити почетак његове управе.
Искрено, сматрам да је ово био веома, веома амбициозан пакет мера, којим се тежи успостављању новог економског модела у Боливији, новом односу између приватног и државног сектора, али и да постоје одређене асиметрије у погледу тога ко ће имати користи од ове уредбе, а ко ће платити цену кризе.
У том смислу, постоје, по мом мишљењу, одређене пристрасности у корист традиционалних пословних група у Боливији, кроз пореска смањења, либерализацију извозног тржишта, пружање растегљивости девизног курса, слободно преговарање о платама, могућност коришћења механизма легализације капитала ради репатријације средстава из иностранства, као и директне уговоре које држава може склапати с наднационалним приватним компанијама без потребе за мешањем Скупштине, која по Уставу има надлежност да одобрава уговоре са страним компанијама.
С друге стране имамо, наравно, народ, становништво у целини, које ће трпети последице поскупљења горива и електричне енергије услед усклађивања цена горива.
Томе треба додати замрзавање плата у јавном сектору, а у приватном сектору се предлаже договор између послодавца и радника који ће одредити да ли ће доћи до повећања плата или не, што представља неравноправан однос у преговорима о зарадама, каквог у Боливији није било већ 20 година, од доласка МАС-а на власт. Коначно, постоји и забринутост становништва због тога како либерализација извоза може утицати на снабдевање домаћег тржишта.
То су, укратко, два основна аспекта која се могу издвојити у тој уредби бр. 5503.
Могу ли ове реформе изазвати снажан друштвени отпор од стране социјалних и професионалних група, укључујући протесте, блокаде и друштвене покрете?
Што се тиче друштвене опозиције у земљи, левица у Боливији пролази кроз прилично сложен процес дезинтеграције и губитка легитимитета код неких организација које су пре пандемије представљале репрезентативне секторе боливијског друштва.
Ти сектори су данас и даље подељени, али ове најаве о изразито либералној политици могу представљати тачку окупљања око које би друштвени сектори могли почети да се уједињују у заједничкој одбрани боливијског друштва.
Стратешки, уредба је објављена у тренутку када су многи друштвено-економски сектори, попут образовног, демобилисани, јер се завршава настава на универзитетима и у школама, а управо је просвета једна од најрепрезентативнијих организованих снага у земљи. Поред тога, ово је веома осетљив период, пошто смо пред Божићем и Новом годином, када је пажња породица усмерена на празнике, што снижава способност за друштвену мобилизацију.
Ипак, веома је занимљиво да нова Боливијска радничка централа, на челу са Мариом Аргољом, даје ново лице синдикалном покрету и враћа историјску улогу коју је ова установа играла претходних десетлећа. Она данас предводи притиске друштвених покрета који захтевају укидање врховне уредбе.
Врло је вероватно да ће после празника доћи до још већег друштвеног отпора, но то ће зависити од преговарачких способности владе и од близине поднационалних избора, који су заказани за април.
Да ли ће се реформе одразити на продубљивање политичких подела између присталица Родрига Паза и Едмана Ларе?
Сматрам да је била грешка владе што је одједном укинула субвенције. То је требало да буде постепено, селективно и усмерено к имућнијим економским секторима, којима субвенције нису биле неопходне.
Пре укидања субвенција, стопа сиромаштва у Боливији износила је око 40%. Данас, после ових мера и могућих корекција цена у наредним месецима, говоримо о веома забрињавајућем порасту сиромаштва. Процењујем да би до краја 2026. године сваки други Боливијац могао пасти у сиромаштво, као последица економске кризе, пакета мера Пазове владе и раста цене долара.
Односи између председника Паза и потпредседника Ларе су затегнути од самог почетка и вероватно ће се та подела продубљивати како се буду приближавали поднационални избори.
Могу ли се ове мере представити као реформе у корист целог друштва, а не у корист елита? Какве последице могу имати по кредибилитет председника и изборну подршку?
Ове економске реформе се тешко могу представити као мере у корист целокупног друштва, јер се терет фискалних резова и укидања субвенција преноси на становништво с најнижим примањима, док се истовремено дају бројне олакшице индустријским, пољопривредним и сточарским компанијама.
Банке такође остварују пореске погодности, док се малим дужницима само одлаже отплата кредита без отписа камата. То јасно показује асиметрије које постоје у овој уредби.
Влада је постепено нарушила свој углед јер није испунила обећања. Данас је јасно да она управља у корист боливијских елита, како са запада, тако и с истока земље.
Како потези Пазове владе утичу на односе са САД, Кином, суседним земљама?
У спољној политици дошло је до приближавања Сједињеним Америчким Државама, док су односи са Кином захладнели. Боливија је постала пуноправна чланица Меркосура, али на последњем самиту није присуствовао председник, већ министар спољних послова, због унутрашњих трвења у власти.
Могу ли ови процеси довести до консолидације левице и отворити простор за повратак Ева Моралеса и других лидера?
То је несумњиво могуће. Упркос политичкој блокади Ева Моралеса, левичарски покрети се постепено уједињују око отпора поновном увођењу неолибералног модела, који предност даје страном капиталу и домаћим елитама, док терет економских прилагођавања пада на средњу и нижу класу.
Ево Моралес је историјски лидер, најважнији лидер Боливије савременог периода, и био је центар окупљања левице у прошлости. Премда је он сада онемогућен у деловању, спој нове левичарске агенде и нових лидера који ће се појавити на поднационалним изборима могао би довести до поновног уједињења левице у Боливији.
