Боливија се поново налази на историјској прекретници. Док влада Родрига Паза кроз спорну Врховну уредбу бр. 5503 спроводи радикалне економске резове и укида дугогодишње субвенције на гориво, градовима и путевима широм земље одјекују протести и блокаде. Критичари тврде да је реч о изравном нападу на најугроженије слојеве становништва и поништавању тековина вишедеценијске социјалне борбе.
О дубини политичке кризе, васпостављању десничарских структура и шансама за опоравак левице, разговарамо са Соланже Кабрера — универзитетским професором, социологом и политикологом са дипломом у области образовања. Као дубоки познавалац друштвених прилика у Боливији и доследни присталица политичког курса Ева Моралеса, она у овом интервјуу нуди анализу тренутног стања, објашњавајући зашто су садашње реформе заправо „увод у сиромаштво” и зашто народни покрети виде једини излаз у повратку свог историјског лидера.
Шта мислите да значе текуће економске реформе администрације Родрига Паза у Боливији за кључне политичке снаге, државне институције и друштвене групе?
Подсетимо да је садашњи председник Боливије, Родриго Паз, чим је преузео дужност почео задавати тешке ударце народу: уклонио је свете симболе староседелачких народа и нација у земљи, у области образовања поништио је више њихових раније изборених права, обновио дипломатске односе са Сједињеним Америчким Државама, а својим изјавама изазвао је да га Боливарска алијанса за народе наше Америке (ALBA-TCP) искључи из чланства; укратко, спровео је читав низ мера које су изазвале незадовољство становништва. Међутим, сада је ударац био много дубљи — ударио је право на џепове становништва, већ ојађеног владом Луиса Арсеа, усвајањем Врховне уредбе бр. 5503.
Наведена уредба је погубна јер, између осталог, ослобађа од пореза приватне компаније и милионерске елите, док истовремено притиска јавна предузећа, припремајући их за приватизацију; омогућава слободно преговарање о платама са послодавцима без мешања државе и друге мере. Ипак, мера која непосредно погађа целокупно становништво јесте укидање субвенција за гориво, јер то подразумева поскупљење основних животних намирница, као и услуга, образовања, превоза итд. Иако је влада најавила извесно повећање минималне зараде и неке додатке, то не надокнађује катастрофалну економску ситуацију у коју становништво запада.
Само мањинска ултрадесница подржава и оправдава мере које је усвојила влада Родрига Паза; остатак становништва се противи, све државне установе су у опасности, а различити друштвени сектори већ су јавно изразили своје негодовање.
По вашем мишљењу, могу ли ове реформе изазвати снажан друштвени отпор друштвених и професионалних група, укључујући протесте, блокаде и друштвене мобилизације?
Треба имати у виду да је у Боливији субвенционисање горива уведено још седамдесетих година прошлог века, када је влада прихватила ту политику са циљем подстицања економског и друштвеног развоја земље. Од тада је та мера остала на снази и постала популарном, јер је снижавањем цене бензина и дизела помагала најугроженијим слојевима становништва.
Они што подржавају ту меру тврде да она доприноси смањењу сиромаштва и неједнакости; међутим, постоје и критике и спорења. Неки сматрају да је таква политика дугорочно неодржива и да има негативан утицај на економију земље, други тврде да смањује способност владе за улагања у друге важне секторе као што су образовање и здравство, а указује се и на њен негативан утицај на конкурентност и продуктивност земље.
Управо због ових упозорења, док је Ево Моралес био председник, предложио је укидање субвенција за гориво; али су се томе успротивили сви друштвени сектори, а критике са деснице бху свакодневне, па је од тога одустао. На исти начин је и Луис Арсе покушао исто, али је поново наишао на снажно одбијање становништва. Занимљиво — управо је Родриго Паз био један од оних што су се јавно противили тој мери, заједно са десничарским секторима.
Међутим, сада, испуњавајући захтеве империје, Паз је одлучио да удари право по народу. Протести нису изостали: различите друштвене организације, синдикати, суседски одбори, институције и други, јавно су изразили своје противљење. Централа радника Боливије (COB), која окупља радничке и сељачке синдикате у земљи, позвала је на општу мобилизацију, па су већ почеле блокаде у градовима и на путевима. Управо у понедељак, 22. децембра, нешто више од месец дана након почетка Пазове владавине, одржана је масовна шетња код седишта владе, као и у другим градовима земље. Према датим изјавама, све указује на то да је ово тек почетак.
3. У којој мери мислите да ће се продубити подела између интересних група и присталица Родрига Паза и Едмана Ларе? Колико ће ојачати савез и зближавање Родрига Паза садесничарскимпартијаманакон ових реформи?
Раскол између Паза и Ларе сваког дана постаје све очигледнији. Поводом Уредбе 5503, Лара је, уз подршку посланика из различитих парламентарних клубова, па чак и из владајуће странке, изјавио да „категорично одбацују“ одредбе наведене уредбе. Такође је рекао: „Сматрамо да није био тренутак за увођење таквих мера, јер ће оне само изазвати више сиромаштва, више незапослености и поскупљење потрошачке корпе, што ће погодити најсиромашније слојеве који живе од данас до сутра“. Чак су и базе десничарских партија против ових мера, једино њихови представници аплаудирају председнику. На тај начин Лара задржава своју популарност, јер је убеђен да је народ гласао за њега, а не за Родрига Паза.
У том смислу, јасно се види да председник Паз остаје сâм са својим министрима. Зато се у очају састао са представницима превозника и рударских задруга, покушавајући да спречи мобилизације. Наводно су постигли неки договор, али није успео убедити остатак становништва. Штавише, после дугог времена, синдикално организовани рудари поново преузимају своју улогу авангарде радничко-сељачког савеза.
4. Могу ли се ове економске реформе представити као мере у корист друштва и националне економије, а не у корист појединачних елитистичких група и региона? Да ли ће оне утицати на поверење према личности председника и на подршку његовој странци на предстојећим регионалним изборима?
Неки аналитичари тврде да субвенције за угљоводонике користе само превозницима и приватним компанијама; међутим, они не узимају у обзир да повећање цене горива не доводи само до раста цена превоза, већ истовремено повећава и цене основних животних намирница, основних услуга, школског материјала, одеће, закупнина итд. Другим речима, најугроженији слојеви становништва су највише погођени. Са друге стране, укидање субвенција за гориво и друге мере предвиђене поменутом уредбом користе само великим приватним компанијама и најимућнијим слојевима друштва.
Опште познато је да се председник Паз потчинио захтевима Међународног монетарног фонда и да из дана у дан постаје све непопуларнији, што ће се негативно одразити и на његову политичку струју на предстојећим регионалним изборима.
5. Колико се после спровођења садашњег курса владе могу променити односи Боливије са Сједињеним Америчким Државама, Народном Републиком Кином и суседним земљама?
Као што је већ речено, председник Паз је обновио дипломатске односе са САД, који беху прекинути због јасне антиимперијалистичке политике Ева Моралеса; такође, он испуњава налоге Међународног монетарног фонда. Са друге стране, треба подсетити да је Луис Арсе прекинуо односе с Израелом у знак протеста због геноцида који се спроводио у Палестини. Све указује на отворено подаништво англоционистичкој империји.
Исто тако, у октобру ове године Паз се састао са кинеским амбасадором Ванг Лијангом, с којим се договорио да раде на јачању дипломатских и трговинских односа између две земље, јер Боливија од времена владавине Ева Моралеса има више трговинских односа са Кином него са САД.
6. Као резултат садашњих потеза владе, да ли је могуће јачање левичарских покрета у Боливији и какви се изгледи у оквиру тог процеса отварају за Ева Моралеса и друге лидере левичарских покрета?
Катастрофално управљање Луиса Арсеа довело је до стварања такозване Путујуће народне скупштине (API), коју чине различите друштвене организације, левичарски колективи, омладинске групе и други народни слојеви. Та скупштина је у потпуности активна и у јавном саопштењу снажно одбацује, како је они називају, „проклету уредбу“ (Уредба бр. 5503), истовремено оштро критикујући садашњу десничарску, неолибералну и буржоаску владу која користи само економским елитама и наднационалном капиталу.
Такође истичу: „Боливија скупо плаћа прогон Ева Моралеса и повратак деснице на власт, јер десница влада бранећи повластице и умножавајући добит богатих, док за народ остају само глад, беда и репресија“ (API, 20.12.25). Истовремено су одлучили да захтевају укидање наведене уредбе, да се придруже трајној мобилизацији народа, одбаце нацрт Антиблокадног закона који влада покушава усвојити и позову на још једно рушење неолибералне деснице. То значи да ће сви левичарски кругови, као и боливијски народ, наставити борбу за повратак Ева Моралеса на власт. То се види и на маршевима и блокадама, где се не тражи само укидање спорне уредбе, већ и оставка председника Родрига Паза.
