Неофашистички и реакционарни олош Латинске Америке и Европе са задовољством показују „пропаст социјализма на Куби“, што је у овом случају илустровано дуготрајним нестанцима струје на непокорном острву. Да ствар буде гора, ове године, погоршане Ел Нињом, Кубу је погодило 11 урагана и 9 тропских олуја, причинивших огромну материјалну штету и нанели голему патњу становништву.
Но, све је то безначајно у поређењу са штетом нанетом геноцидном суровошћу блокаде уведене од америчке владе – злочином против човечности по међународном праву, који већ преко шездесет година озбиљно утиче на економски и друштвени живот Кубе. Блокада, упркос њеној злочиначкој природи подржавана од свих влада које су прошле кроз Белу кућу, у узалудној илузији да ће проузроковати огромно народно незадовољство због тешкоћа изазваних тим ратом, и да ће изазвати огромну друштвену експлозију која ће довести до дуго очекиване „промене режима“, која би домовину Мартија и Фидела претворила у срамну колонију, као што се, нажалост, догодило у Аргентини, кривицом гротескне фигуре која нама влада и њених прождрљивих марионета. Не знам ко је написао ову књигу живота, али ко год да ју је написао, њена проза је пуна истина које се не смеју заборавити. Јер, ако се не будемо сећали да је Куба у рату, да је деценијама изложена разорним нападима, нећемо моћи ништа да разумемо. И не само везано за дешавања на Куби, већ и у Латинској Америци и на Карибима.
НЕЋУ…
Имао сам ноћне празнине у памћењу. Такође сам имао губитке памћења у току дана. Струја се не искључује… понекад се укључује. Фрижидер мења име и намену, јер више личи на орман у коме се готово ништа не хлади. Комарци ми сметају и кваре ми сан. Следећег дана сам изгорео до костију.
Списак се може наставити у недоглед, али ја НЕЋУ да лупам у шерпу, јер ми моја убога, застарела памет говори да тај метални звук неће донети милионе долара, неопходних за плаћање бродова с нафтом. У сваком случају бих лупао у шерпу са захтевом да се блокада укине, а ми скинемо са списка оних који спречавају да новац уђе на Кубу.
Патим због нестанака струје колико и други, али не кривим Дијаза Канела или владу. Кад је већ дотле дошло, са задовољством бих се извикао на Трампа и његовог партнера Бајдена због тихог геноцида који врше над мојим народом, над мојом децом, над тобом и нада мном. Зашто не направимо меме да бисмо их исмејали и окривили за наше тешкоће?
Бринем се да ће ми се храна покварити, али НЕЋУ да изађем и протестујем по комшилуку или да се бацим каменом на продавницу у MLC -у. Нећу да учествујем у опасној игри оних који мрзе Кубу и притом се богате. С каменом бих са гуштом урадио исто што и јунак песме „Señor Juez” од Архоне, али председнику земље која ми наноси толико боли.
Укратко, НЕЋУ да престанем да верујем у људе који свакодневно излазе – упркос искључењима струје – да подучавају, лече, производе и сањају. НЕЋУ да престанем да волим #Кубу. НЕЋУ да престанем да мрзим оне који је угњетавају и нападају.
НЕЋУ
Извор: Блог Атилија Борона
