Generalni arhiv nacije (AGN) Argentine je učinio javno dostupnim 1.850 dokumenata o nacističkoj delatnosti u zemlji, uključujući građu o Jozefu Mengeleu, Erihu Pribkeu i Adolfu Ajhmanu.
Ovi arhivski materijali sada su dostupni javnosti na internetu preko sajta argentina.gob.ar/interior/archivo-general, a sadrže obaveštajne podatke, fotografije i policijske izveštaje. Ranije su dokumenti mogli samo lično da se pregledaju, u zdanju AGN.
„Generalni arhiv nacije skinuo je tajnost sa dokumenata o nacističkoj delatnosti u Argentini i tajnih predsedničkih ukaza. Zahvaljujući mukotrpnom radu na restauraciji i digitalizaciji, više od 1.850 izveštaja i skoro 1.300 tajnih ukaza sada je dostupno javnosti“, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Argentine.
Mengele, poznat kao „Anđeo smrti“, ušao je u Argentinu 1949. pod lažnim imenom i otvoreno tamo živeo. Erih Pribke, umešan u masovno ubistvo u Italiji 1944. izručen je 1995. godine. Takođe je objavljeno i oko 1.300 tajnih predsedničkih ukaza iz perioda 1957-2005. godine, u vezi nabavke oružja i obaveštajnih operacija.
Dokumenti pokazuju da je Mengele 1949. doputovao kao Gregor Helmut. Godine 1956. predao je legalizovani izvod iz matične knjige rođenih pod pravim imenom — Jozef Mengele. Druge arhive sadrže svedočenja onih koji su ga poznavali dok je živeo u Visente Lopezu, predgrađu Buenos Ajresa.
U jednom od memoranduma, napisanih nekoliko meseci pošto je Savezna Republika Nemačka zatražila njegovo izručenje, stoji:
„Podaci dobijeni od različitih izvora iz nemačke zajednice potvrđuju da je bio komandant jurišnog odreda i istovremeno lekar u nemačkom logoru smrti Aušvic“.
Dostupni su i dokumenti u vezi s izručenjem Pribkea 1995. godine. Bivši nacistički oficir bio je umešan u ubistvo 335 civila u Ardeatinskim pećinama kod Rima.
Dokumenta o nacističkim aktivnostima u Argentini obuhvataju oko 1.850 arhivskih jedinica. Država je njihove kopije ustupila Centru „Simon Vizental“, koji trenutno istražuje veze banke Credit Suisse s nacizmom i zatražio je dokumente od vlade u februaru ove godine.
Arhiv je takođe učinio dostupnim tajne predsedničke ukaze donete između 1957- 2005. godine, koji se odnose na razne teme — od kupovine i prodaje oružja, izmena budžeta, organizovanja argentinske obaveštajne službe, pa do „borbe protiv komunizma“ tokom 1960-ih i 1970-ih. Među njima je i „Ukaz o kupovini raketa Ekzoset“ Marije Estele Martinez de Peron, a koji je kasnije korišćen u Foklandskom ratu 1982. godine.
Izvor: MercoPress
