На питања Два Југа одговара Франсиско Тупах Гарсија, социолог и политички аналитичар
Да ли изјаве министра енергетике о поштовању важећих споразума треба сматрати фактичким одустајањем од планова владе Родрига Паза да преиспита или раскине уговоре са Руском Федерацијом и Кином, или су те изјаве привремене и тактичке?
Кључно је рећи да је стратегија ове владе усмерена на привлачење директних страних инвестиција. Пре свега настоје да привуку америчке и европске инвестиције у стратешким секторима, углавном у областима угљоводоника, рударства, енергетике, литијума, као и у лежишта ретких земних метала. Да би се те инвестиције оствариле, влада мора показати поштовање према раније потписаним уговорима и, поред тога, обезбедити подстицаје како би капитал стигао у земљу.
У том смислу, и у Уредби 5503 која је укинута, као и у овим изјавама, може се уочити намера да се наднационалним компанијама обезбеде све погодности и правне гаранције за улагање у земљу. Ако би сада раскинули уговоре потписане у претходној влади са Русијом и Кином, тиме би поставили преседан за компаније које данас желе да дођу, јер би то значило да нека будућа влада може једнако тако поништити и њихове концесије и споразуме.
Другим речима, веома је тешко да садашња влада тражи од неке будуће владе да поштује инвестиције које су дошле у земљу, ако сама није поштовала инвестиције претходне власти.
У овој логици поштовања уговора настоји се да се страним инвеститорима обезбеди извесност, што је главни циљ, али и да се, с одређеним степеном законитости, обезбеди да те инвестиције остану трајне чак и ако влада не буде поново изабрана. Јер ниједна директна страна инвестиција не долази на пет година — реч је о дугорочним улагањима, посебно у секторима литијума и енергетике. То су улагања на 15 или 20 година, и зато је потребно обезбедити ту сигурност, а овај њихов гест пре свега одговара тој логици.
Касније би могли покушати да поставе препреке кинеским и руским инвестицијама, али тренутно морају јемчити сигурност како би привукли капитал из САД и ЕУ.
Има ли влада Родрига Паза стварну прилику да руско и кинеско учешће у наредних 6 до 12 месеци замени улагањима из САД и ЕУ, или се ради о преговарачким маневрима, усмереним на задржавање постојећих партнера уз истовремено повећање интересовања Запада?
Свакако постоји интерес да се задрже постојећа партнерства. Прво зато што су те инвестиције већ обезбеђене, а и да би се, као што је већ речено, обезбедио правни оквир новим инвеститорима, пре свега америчким и европским. Њихова жеља би била да у наредних шест до дванаест месеци обезбеде веће присуство америчког и европског капитала у земљи.
Међутим, разлика између жеља и стварности је велика. Да би Боливија постала привлачна тим интересима, потребно је изменити законе. Пре свега законе о истраживању и експлоатацији, укинути еколошке дозволе и обавезе плаћања и обештећења локалним заједницама.
Такође би морали да измене Закон о угљоводоницима, који предвиђа да 80% добити припада држави, а 20% наднационалним компанијама — под тим условима ниједна америчка или европска компанија неће овде инвестирати. Потребан је и нови регулаторни оквир за истраживање и експлоатацију ретких земних метала. Све то мора проћи кроз парламент, у коме влада нема већину, па мора градити већину са сродним политичким фракцијама које ће такође тражити свој део колача.
Намера Уредбе 5503 била је да се заобиђу парламент и Устав, како би се избегли дуги преговори. Пошто је народни покрет осујетио тај покушај „шок-доктрине“, влада је приморана да иде споријим путем преговора са различитим секторима националне буржоазије.
Зато је веома тешко да у року од 6 до 12 месеци успеју да усвоје законе, привуку инвеститоре и започну инвестиције. Намера је јасна — желе снажно присуство САД у сектору литијума, у складу с америчком доктрином приступа стратешким ресурсима по ниским ценама. Желе америчко присуство у литијуму и ретким земним металима, као и присуство канадских и европских компанија у рударству и енергетици.
Ипак, треба имати у виду да на глобалном нивоу постоји пад директних страних инвестиција, посебно у Латинској Америци, где су се европске и америчке компаније повукле, изузев Бразила и Мексика. Данас управо Мексику и Бразилу припада скоро 80% директних страних инвестиција у остатку Латинске Америке.
Влада Родрига Паза жели „Грингосе“ и Европљане, али се суочава са објективним тешкоћама у изградњи политичке већине.
Постоји ли политичка веза између политике задржавања уговора са Русијом и Кином и најављене одлуке државне компаније Entel да од 17. јануара из своје телевизијске понуде уклони Telesur и Russia Today, или те мере нису повезане?
Уклањање Telesur-а и Russia Today-а из програма државне телекомуникационе компаније Entel одговара идеолошкој оријентацији владе која жели да буде део прозападног таласа у Латинској Америци, чији су главни референти Сједињене Државе и Европа.
У том истом прозападном таласу налазе се Милеј, Нобоа, као и Каст у Чилеу. У том контексту, борба против „идеолошких противника“ САД — Венецуеле, Русије, Кине, БРИКС-а — објашњава уклањање ових канала из програма.
С друге стране, одржавање економских уговора са истим тим земљама није питање идеологије, већ нужде и правне сигурности за Запад. Да је до њихове политичке воље, покорне службеним интересима САД, они би руска и кинеска улагања повукли по кратком поступку, али то не могу због наведених ограничења.
Постоји и економска зависност од САД: Боливија тренутно набавља гориво путем кредитне линије коју је одобрила Америка. Не зна се по којој цени, на који рок и под којим условима отплате — зна се само да се земља задужује за куповину горива. Питање је шта ће бити када тај кредит дође на наплату.
Влада је свесна да тиме економски ставља себе у зависан положај према Сједињеним Државама. Та зависност има и идеолошку основу — „Америка Американцима“, наклоност према западној цивилизацији у неолибералном и колонијалном кључу — али је и веома конкретна економска реалност.
Због те политичке и економске повезаности, уклањање RT-а и Telesur-а из програмске шеме иде у истом правцу као и настојање да се привуку западне инвестиције. Једини разлог због којег остају капитал и економски споразуми са Русијом и Кином јесте управо потреба да се транснационалним компанијама обезбеди правна сигурност.
