На наша питања одговара Мануел Меркадо Гордиљо, стручњак за политичку комуникацију
Да ли изјаве министра енергетике о поштовању важећих споразума треба сматрати фактичким одустајањем од планова владе Родрига Паза да преиспита или раскине уговоре са Руском Федерацијом и Кином, или су те изјаве привремене и тактичке?
Сматрам да ове изјаве означавају помак ка већој умерености Пазове владе према владама Русије и Кине. Држим да је то последица процеса рекалибрације глобалне геополитичке сцене. Треба имати у виду да је Кина један од главних поверилаца Боливије и да је одиграла веома важну улогу у развоју боливијске инфраструктуре у последњих двадесет година, као и да нам је Русија омогућила приступ нуклеарној технологији у мирољубиве сврхе. Дакле, постоје веома снажне везе које се не могу лако занемарити, упркос отворено проамеричком ставу владе Родрига Паза.
То подразумева да ће уговори са Кином и Русијом бити задржани, али претпостављам да неће бити ни приоритетни ни једини у плановима развоја боливијског литијума.
Има ли влада Родрига Паза стварну прилику да руско и кинеско учешће у наредних 6 до 12 месеци замени улагањима из САД и ЕУ, или се ради о преговарачким маневрима, усмереним на задржавање постојећих партнера уз истовремено повећање интересовања Запада?
Мислим да је то део процеса преиспитивања стратегије по питању боливијског литијума, коме би циљ било отварање могућности улагања свим потенцијалним актерима. Не верујем да је могуће у кратком року, односно у наредних шест месеци, обезбедити брзе инвестиције, јер се земља и даље налази у политичком и економском прелазном периоду и не нуди довољне правне гаранције потенцијалним инвеститорима. Ипак, сматрам да ће се напредовати како у доношењу закона о литијуму, тако и у другим мерама које би омогућиле привлачење страних инвестиција.
Покушај са Врховном уредбом 5503, који је већ ишао у том правцу, на крају је пропао због народног отпора. Али несумњиво ће се настојати да се постојећа регулатива прилагоди како би се створили нови оквири за привлачење партнера из различитих делова света, мада ће то трајати барем током ове 2026. године.
Постоји ли политичка веза између политике задржавања уговора са Русијом и Кином и најављене одлуке државне компаније Entel да од 17. јануара из своје телевизијске понуде уклони Telesur и Russia Today, или те мере нису повезане?
Мислим да нису повезане и да представљају показатељ недостатка унутрашње координације у Пазовој влади. Телекомуникације спадају у надлежност Министарства јавних радова, док одржавање уговора са Русијом и Кином зависи од Министарства за угљоводонике и енергетику, а она припадају различитим струјама унутар саме владе. Могуће је да се управо тај недостатак унутрашње координације сада испољава.
