Kada se pojavio najveći sindikat prosvetnih radnika „Suteba“? Kako funkcioniše? I zbog čega štrajk nije najomiljenije sredstvo nastavnika? O tome naročito za „Dva Juga“ govori sociolog i ekonomista, profesor univerziteta La Matanza i član sindikata „Suteba Matanza“ Andres Mačuka.
„Suteba“, jedini sindikat prosvetnih radnika provincije Buenos Ajres, jedan je od mnogih postojećih sindikata u Argentini i provinciji Buenos Ajres. To je najuticajnija, najkrupnija organizacija, sa više od 150.000 članova. Broj nastavnika u provinciji Buenos Ajres premašuje 300.000, a učenika ima više od pet miliona. „Suteba“ je sindikat koji uključuje prosvetne radnike svih stepena školstva.
Zadatak sindikata je ravnopravno udruživanje. Šta ovo znači? To je udruženje koje „sedi“ za pregovaračkim stolom sa lokalnim vlastima, pošto su pitanja obrazovanja u Argentini od 1993. godine u nadležnosti regiona. „Suteba“ je osnovana u Mar del Plati otprilike 1988. To je sindikat koji postoji već 30-40 godina i veoma je važan. Deluje zajedno sa drugim sindikatima koji su deo Školskog fronta Buenos Airesa, poput FEB ili UDOCVA.
FEB je sindikat koji je mnogo stariji od „Suteba“, a UDOCVA je nastala iz „Sutebe“ na osnovu političkih razlika, pa se stoga smatra relativno mladom organizacijom.
Dakle, u skladu sa zakonom o profesionalnim udruženjima stvoreno je mnoštvo udruženja, koja su u početku predstavljala građevinske, industrijske, uglavnom proizvodne sindikate. Nastavnici su istorijski i relativno kasno stupili u sindikate. Istini za volju, vodila se prava borba za to da nastavnik prepozna sebe kao „radnika“ i da prestane da bude državni službenik ili da se smatra takvim, odnosno da ima prava i obaveze na postavljanje zahteva poslodavcima, kako državi, tako i privatnom licu. U našoj zemlji postoji važan privatni sektor obrazovanja koji se, iako ne predstavlja većinu, ipak nalazi pod okriljem sindikalnog pokreta koji nastoji zaštititi njihova prava.
Ali da se vratimo na temu „Suteba“. Radi se o sindikatu koji je nastao 1988. godine, a vezuje se za Nacionalnu konfederaciju učitelja CETERA, osnovanu 1973. godine, čiji je glavni junak bio Alfredo Bravo, socijalistički učitelj koji je nestao, podvrgavan mučenjima, ali je preživeo poslednju vojnu diktaturu od 1976. do 1983. godine.
„Suteba“ je registrovana u CETERA, Konfederaciji prosvetnih radnika Republike Argentine, a registrovana je i u Argentinskom radničkom centru. To jest, „Suteba” objedinjuje većinu sindikata prosvetnih radnika u zemlji, a CETERA je radnička konfederacija, koja obuhvata nekoliko sindikata i različitih grana privrede u kojima se nalaze određeni radnici.
Istorijski gledano, ogromnu većinu sekcija u „Sutebi“ vodi peronističko vođstvo. Ali takođe je istorijska činjenica da je zvanično rukovodstvo „Sutebe“, čiji je najistaknutiji čelnik drug Roberto Varadel, uvek nailazilo na kritičko protivljenje nastavnika koji se pridržavaju socijalizma ili neke vrste levičarskih stavova povezanih sa marksističkim socijalizmom. Dakle, postoji opozicija. To faktički znači da su u nekim partijama, odnosno u opštinama provincije Buenos Ajres, socijalistički učitelji uspeli da preuzmu vođstvo u tim sekcijama „Sutebe“. Mi više ne kontrolišemo situaciju, izgubili smo izbore, ali postoje i druge stranke koje vodi levičarska opozicija unutar „Sutebe“, a to su Baija Blanka, još jedna opština na jugu provincije Buenos Ajres, Tigre, u severnom predgrađu, i Markos Paz.
„Sutebom“ rukovode i upravljaju skupštine članova, koje mogu biti vanrednim (to jest, pokrajinsko rukovodstvo ih saziva zbog posebnih okolnosti) ili redovne (kao što se dešava svake godine, gde se daje ocena sindikalne politike, kao i finansijskih pitanja). Tu se bira koordinacioni savet, za koji glasaju svi članovi javnim glasanjem i određuje se kakva će biti politika sindikata. Imamo i kongres, koji se održava sa svim sekcijama „Sutebe“. I imamo izbor delegata, to jest nastavnika, koji takođe imaju sindikalne povlastice, kako bi pomogli zaštitu državnog obrazovanja i prava učenika i nastavnika.
I postoji kongres koji se održava svake godine posle redovne sskupštine, na kome istupaju kongresmeni, to jest, vi možete biti delegat, ali vi takođe možete biti i kongresmen, jer predstavljate svoj okrug u kome deluje sindikalna organizacija „Suteba“.
Svake četiri godine imamo izbore na listi, odnosno nastavnici podnose liste koje utvrđuje Izborna komisija, kako bi nastavnici glasali za struju koju žele, koju struju žele da vode u sindikatu. „Suteba” ima široku političku diskusiju, uvek se vrti oko pitanja kako voditi pedagošku borbu. Štrajk, premda je radnički resurs, nije nešto suštinsko za našu sindikalnu politiku, jer nastavnici žele da rade i predaju, ali je to resurs kome smo, nažalost, prinuđeni da pribegavamo kada nam država ne odgovara s prihodima dostojnim predavača. Ponekad smo prinuđeni pribegavati štrajkovima, ali obično u programskim raspravama pripremamo predloge u kojima tražimo neki odgovor od države.
