Uprkos brojnim antikomunističkim izjavama, argentinski predsednik Havijer Milej sastao se sa kineskim liderom Sijem Đinpingom na samitu G20.
Oba lidera su obećala da će „nastaviti da rade na jačanju trgovinskih veza i razvoju zajedničkih projekata“.
Promene u argentinskoj spoljnoj politici prokomentarisala je Ana Laura Deluso, predavač geopolitike na postdiplomskim studijama Oružanih snaga Argentine i novinarka.
Percepcija argentinskih građana o promeni stava sadašnje vlade u odnosu na Kinu umetnuta je u dva konteksta: smene ministra inostranih poslova s jedne, i predsedničkog stila s nestaloženim i neorganizovanim ponašanjem s druge strane. Promena zvaničnika u spoljnoj politici omogućava promenu stavova koji nisu imali prođu ili su se pokazali neodrživim tokom prve faze upravljanja. Neorganizovan i nestalan stil ponašanja maskira mogućnost napuštanja bilo kojeg stava ili promene kao prihvatljivo bez potrebe za ideološkim, pravnim ili moralnim opravdanjem. Prema rečima argentinskog ministra spoljnih poslova Herarda Vertajna, „Argentina je napravila svoju procenu i donela odluku koju smatra najboljom za naše interese“. Odlučeno je da se podrži deklaracija G20 u celosti, a da se posebno ogradimo od onih aspekata s kojima se nismo slagali. Ovo stavlja Argentinu na diplomatske pozicije veoma daleke od njene spoljnopolitičke tradicije. I, u suštini, to je opasna slabost u datom međunarodnom kontekstu. U isto vreme, promene u diskursu predsednika vlade pojačavaju tu spoljnju labilnost.
Što se tiče građana, opšte je mišljenje da je reč o promeni diskursa u svim oblastima. Upotreba zastarelog ideološkog resursa „komunizma“ nailazi na odjek u delu argentinske srednje klase. Kina je na infrastrukturne radove na jugu zemlje uvek gledala sa sumnjom. Ipak, na trgovinske odnose sa Kinom argentinski narod u celini od početka gleda pozitivno. Iz tog razloga, promena stanovišta više doprinosi opštoj zbrci, nego što projašnjava pravac spoljne politike u skladu sa preuzetim obavezama.
