Аргентинска морнарица је од Француске током председавања Маурисија Макрија за 12,5 милиона долара купила пет Super Étendard Modernisé (ЅЕМ) заједно са резервним деловима, додатним радарима, моторима и тренажером. Они су повучени из употребе због недостатка пиротехничке компоненте за катапултна седишта, коју производи британска компанија Martin Baker, којој Аргентина нема приступ због вета те земље. Од тада се води потрага за заменом, али до сада су остали непотражени. Ови авиони имају мало преосталих сати лета због старости и нису подесни за употребу.
Украјинска употреба Super Étendard Modernisé (SEM) у рату окренута је противбродском деловању, вероватно за нападе на Црноморску флоту. ЅЕМ-ови су опремљени за лансирање противбродских ракета Exocet, које су са великим успехом коришћене на Фокландима, и могу бити дигнуте из копнених база за вршење поморског патролирања и наношење противбродских удара.
Могу се прилагођавати НАТО системима и обављати извиђачке и осматрачке мисије, опремљени детекторима и радарима. Пошто су стари, не можемо бити сигурни у њихово стање, али највероватније то није стање борбене спремности и не оправдава трошкове модернизације. Стога је њихов допринос сучељавању с модерном и ефикасном руском одбраном под знаком питања. Осим тога, Украјини ће за овај модел авиона бити потребни пилоти и техничари, којих у земљи вероватно нема и које ће морати обезбедити Француска.
Разлози председника Милеја за слање ових авиона изазивају све већу забринутост и вероватно су повезани с емоционалном нестабилношћу и месијанским расуђивањем. Његове реакције, подржане израелским обавештајним службама, довеле су га до незамисливих радњи, попут отказивања састанка са 19 амбасадора исламских земаља у Аргентини свега неколико минута пре него што је требало да почне, само зато што је био присутан палестински амбасадор. На сличан начин Милеј је отказао састанке с Макроном и Урсулом фон дер Лајен кад је имао трвења с руководством ММФ-а.
Његове политичке радње су недоследне, признаје само Израел и све што је повезано с јудаизмом, а сада је у сукобу са сопственим министром спољних послова Мондином, који је несумњиво симпатизер САД. Милеј се не потчињава логичким законитостима аргентинских геополитичких интереса, као ни интереса Сједињених Држава, с којима је имао значајне несугласице, с обзиром на његову опседнутост комунизмом који се „увлачи“ на Запад и његову одбрану израелске операције у Гази. Чини се да се у његовим одлукама одражавају само његови верски погледи, изражени још пре него што је постао председник, међу којима је помињао Мојсија.
Важно је разумети да његово понашање занемарује сву дипломатску праксу међу државама и не узима у обзир ниједну од природних основа спољне политике било које државе. Милеј је крајњи случај, па изгледа да његова логика у слању ових пошиљака Украјини одговара једино његовој опседнутости Израелом и метафизичком погледу на политику, који га нагони да верује да је он Божји гласник. С тог становишта он не може претрпети неуспех и нико се не може супротставити његовим замислима, јер за њега говори сâм Бог. Он то чини уз громогласно ћутање својих присталица и саме опозиције, која није у стању да промени ситуацију, и то је крајње забрињавајуће за нашу земљу.
