Завршене су велике вежбе америчке и аргентинске флоте Гринго Гаучо II, које су трајале неколико дана. Аргентинска морнарица је развила разараче класе MEKO 360H2 – ARA „Саранди“ D-13 и ARA „Ла Аргентина“ D-11, корвете класе МЕКО 140 ARA „Еспора“ Р-41 и ARA „Розалес“ Р-42, океанске патролне чамце OPV ARA „Сторни“ Р-42 класе МЕКО-53, ARA „Пиједрабуена“ Р-52 и ARA „Контраадмирал Кордеро“ Р-54, последња из јединице за поморске патроле, која стиже из базе Мар дел Плата, хеликоптере Fennec из Прве морнаричке хеликоптерске ескадриле и Sea King из Друге Морнаричке хеликоптерске ескадриле, као и авионе Beechcraft B200 из Морнаричке ескадриле за ваздушни надзор. Са стране америчке РМ из Морнаричке базе Норфолк у Сједињеним Државама и на путу ка Јужном Атлантику пребачен је носач авиона USS „Џорџ Вашингтон“ CVN-73 са ваздушном групом, разарач класе „Арли Берк“ USS „Портер“ DDG -78 и брод за материјално-техничко снабдевање USNS „Џон Лентхол“ ТАО-189.
Шта је била права сврха првих оваквих вежби аргентинске морнарице последњих година посебно за издање Два Југа говори наш стручњак, политиколог, маркетиншки сстручњак, магистар филозофије рата, универзитетски професор из области међународне политике, геополитике, безбедности и одбране, радио водитељ програма „Geoestrategia del Sur“ на Радио дел Сур у Каракасу и стручњак организације „Јужни мост“ Мартин Пулгар.
Присуство носача авиона „Џорџ Вашингтон“ у Јужној Америци у време његовог путовања од источне до западне обале Сједињених Држава, током којег је опловио цео јужноамерички потконтинент, има неколико важних елемената.
„Џорџ Вашингтон“ обележава област стратешке пројекције Сједињених Држава у свом „задњем дворишту“, која је ништа друго него њихова стратешка заштитница. Посету тог авионосача треба посматрати као демонстрацију силе, како би се својим савезницима показало да су Американци спремни да их заштите, али такође и начин да то кажу и својим противницима, независним земљама Јужне Америке, у својству вршења притиска на њих, као и поруке оним силама које они називају злом, Русији и Кини, које у неку руку одржавају добре односе са знатним делом земаља Јужне Америке – да су Сједињене Државе поново у региону. Сједињене Државе размештају трупе на потконтиненту како би овим геополитичким супарницима поручиле: ово је моје задње двориште, не долазите овамо.
Ово понајпре видимо у пролетању авиона Ф-18 преко Гвајане као начин демонстрирања силе на северу Јужне Америке против Венецуеле, земље која се у датом тренутку налази у највећем сукобу са Сједињеним Државама у Јужној Америци, да би се некако показало савезнику Гвајани да су САД спремне да Гвајану користе као платформу за интервенцију против Венецуеле.
Али на овом походу, носач авиона је пре свега планирао војне маневре с Аргентином, а сада, након проласка кроз Магеланов мореуз, планира даље маневре са Чилеом. Обе војне вежбе показују значај обеју земаља за геополитичку контролу САД над морима. У случају Аргентине, то је пројекција на јужни Атлантик и на читаву Антарктиду, која на средњи рок постаје конфликтна ситуација између великих сила.
У последње време Руси су на том континенту открили залихе нафте, а у будућности ће ове велике силе, које свој утицај и власт пројектују и на тај континент, морати обезбедити некакво присуство и контролу. У том смислу, Сједињене Државе такође показују своју подршку Аргентини машући заставом, као да желе рећи како су они сада важан савезник за оживљавање онога што је бивши аргентински председник Менем својевремено назвао „блиским односима“. Сада се чини као да Милеј, нови аргентински председник, обнавља блиске односе између Аргентине и Сједињених Држава и поново покреће процес који је донекле захлађен после перонистичких влада киршнериста.
Обнављање односа САД с Аргентином праћено је процесом искључивања Аргентине из других савеза, створених у претходном периоду, односно савеза са Кином или добрих односа с Русијом.
Овај процес се практично урушио и сада тече процес јачања и заоштравања односа у војној сфери, у области безбедности, што је нова област дипломатског деловања САД на јужноамеричком потконтиненту.
У стварности се може видети како Сједињене Државе продубљују своје дипломатске односе са земљама јужноамеричког региона, стављајући на дневни ред више од било ког другог питања – питање националне безбедности САД и чињеницу да овај потконтинент за њих представља главно парче природних богатстава и освојених тржишта за њихове производе, с обзиром на лагано међународно опадање Сједињених Држава, у чијој основи лежи губитак хегемонистичког утицаја, а да не би још више изгубиле тај хегемонистички утицај, неопходно им је обновити и ојачати односе са својом стратешком заштитницом, а то је Јужна Америка.
Ове вежбе показују важност позиционирања савеза с Аргентином, Сједињених Држава у јужном Атлантику, чак све до Рога Јужне Африке. Ово је изузетно важно узме ли се у обзир то да је Јужна Африка заузела противуречни став према Сједињеним Државама, прво са читавом пројекцијом на БРИКС, а затим и са целим тим процесом непраћења читавог тог антипутиновског дискурса са седиштем БРИКС-а у Јужној Африци, на пример, а сада и са свим оним што Јужна Африка гура у Међународном кривичном суду против рата и геноцида који Израел врши против палестинског народа у Гази – те видимо да је Аргентина важна стратешка пројекција у јужном Атлантику и, наравно, на белом континенту.
Чиле, чилеанска морнарица, чилеанске оружане снаге, које су одувек биле савезник Сједињених Држава, такође играју темељну улогу у овој стратешкој пројекцији на потконтиненту, У Тихом океану, његовом јужном делу. Тако видимо да Сједињене Државе јачају те савезе с војскама тих земаља, без обзира на то шт може до сукоба и нијанси, углавном због начина на који садашњи аргентински председник у одређеној мери подржава сукобе.
Садашњи аргентински председник подржава сукобе са практично значајним делом Латинске Америке у том ултра-либералном виђењу и сукобљава се са скоро свим земљама, укључујући и Чиле, критикујући чилеански систем и узимајући у обзир да чилеански председник себе класификује као „левичарски“ усмерену личност, иако за мене чилеански председник није ништа друго до заслађено „лево“ крило које брани интересе Сједињених Држава. Чилеански председник је саботирао знатан део реформи које је чилеански народ тражио и на крају се све завршило консолидацијом целог пројекта деснице, одбацивањем предлога уставне реформе и, као прве опције у будућности, пројектовањем повратка „десног крила“ непосредном управљању Чилеом.
Тако, у извесном смислу, ова посета америчког носача авиона с његовом малом помоћном флотом не значи ништа друго до „забадање заставе“ на тлу своје „стратешке заштитнице“, коју представљају Латинска Америка и Кариби.
Важно је напоменути да набавке наоружања, углавном оних половних Ф-16 које је Аргентина набавила од САД и који за многе аналитичаре војне набавке и војне технике нису заиста напредни, па чак не подразумевају изједначавање ваздушне моћи коју ће Аргентина имати у поређењу с оним што Чиле већ има. У Чилеу су почели да се јављају гласови који слуте на могућне припреме Аргентине за сукоб, што их је учинило нервозним с обзиром на то да између две земље постоји мноштво питања која би могла довести до сукоба. Много је конфликтних елемената између две земље и мимо ситуације с тим Милејем, који рађа сукобе са свим латиноамеричким земљама које му нису по укусу, па и са Чилеом. Са Чилеом је то пре некакав површан идеолошки сукоб, али такав да у самој ствари не опредељује сукоб веће дубине. Наравно, могу бити важни територијални спорови који постоје у овој области Антарктика, у односима Аргентине с Великом Британијом и Чилеом у оним областима, које још нису опредељене антарктичким уговорима који одређују границу. То је замрзнуто за будућност, коју тек треба одредити у средњорочној перспективи, али чињеница да практично демилитаризована Аргентина почиње убрзану обнову свог ратног ваздухопловства и морнарице изазива опрез код Чилеанаца.
У сваком случају, мислим да је проблем пре у „мегафонској дипломатији“ у личности Милеја, који, као ултралиберал, сматрајући себе изабраним да донесе ултраконзервативно и ултралиберално размишљање у Латинску Америку, покушава да се чарка са својим чилеанским суседом.
