Brazil ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost i podržava rešenje postignuto pregovorima, u skladu s međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN
Razgovor vodio: Željko Šajn
Politička raznolikost i živa javna rasprava prirodni su izrazi demokratskog života. Važno je da se volja građana slobodno izražava kroz transparentne, efikasne i pouzdane izborne procese i da se izbor većine poštuje u okviru ustavnog poretka. Političke razlike moraju se rešavati mirnim putem, kroz dijalog i uz puno poštovanje demokratskih institucija i prava svih građana, kaže u razgovoru za „Politiku” ambasadorka Brazila u Srbiji Marija Klara de Abreu Rada.
Kako ocenjujete aktuelnu političku situaciju i izborne procese u Brazilu i Srbiji? Gde vidite mogućnosti za produbljivanje političkog dijaloga i saradnje?
Rezultati nedavnih izbora u Brazilu i Srbiji pokazali su značaj demokratskih institucija i učešća građana u oblikovanju političke budućnosti. U Brazilu su opšti izbori obuhvatili obnovu dve trećine Senata, svih 512 mesta u Predstavničkom domu i izbor 27 guvernera saveznih država. Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva ponovo je izabran u dvokružnom procesu, sprovedenom u skladu s Ustavom i izbornim zakonodavstvom, odražavajući slobodno izraženu volju većine birača.
Sadašnji politički trenutak pruža izvanrednu priliku za obnovu i produbljivanje dugogodišnjih prijateljskih odnosa Brazila i Srbije. Naše nedavne političke konsultacije potvrdile su zajednički interes za proširenje saradnje u privredi, nauci, kulturi i tehnologiji.
Brazil može ponuditi značajno iskustvo u oblasti bio-goriva, obnovljivih izvora energije, održive poljoprivrede i poljoprivrednih istraživanja, dok Srbija raspolaže važnim kapacitetima u tehnologiji, inovacijama i industriji. Oslanjajući se na tradicionalno prijateljstvo i prepoznajući konkretne mogućnosti za saradnju, možemo dati novi zamah odnosima koji imaju znatan, još neiskorišćen potencijal.
Brazil i Srbija ističu značaj Povelje Ujedinjenih nacija, međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta država. Kako se ovi zajednički principi mogu pretočiti u konkretnu saradnju u međunarodnim institucijama, trgovini, energetici, poljoprivredi i nauci?
U vreme rastućih geopolitičkih tenzija i oružanih sukoba, Brazil smatra da je multilateralizam važniji nego ikada. Ostajemo čvrsto posvećeni principima Povelje Ujedinjenih nacija, posebno poštovanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta, međunarodnog prava i mirnog rešavanja sporova. Dijalog i pregovori, čak i među zemljama s različitim stavovima, od suštinskog su značaja za postizanje trajnih rešenja.
Brazil i Srbija dele ove temeljne principe. Naš stav prema Kosovu i Metohiji ostaje nepromenjen: Brazil ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost i podržava rešenje postignuto pregovorima, u skladu s međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Ovo zajedničko razumevanje predstavlja snažan temelj za saradnju u međunarodnim organizacijama.
Političku podudarnost možemo pretvoriti u konkretna partnerstva. U poljoprivredi postoji značajan potencijal za olakšavanje uzajamnog pristupa tržištima, povećanje bilateralne trgovine i jačanje saradnje u istraživanjima i proizvodnji hrane. Brazilsko iskustvo u oblasti bio-goriva, posebno etanola i bio-dizela, pruža mogućnosti za tehnološku saradnju i razvoj održive energetike.
Brazil je spreman da svoje proizvode životinjskog porekla plasira na srpsko tržište, doprinoseći njihovoj boljoj dostupnosti i kvalitetu za srpske potrošače. Nauka, inovacije i obrazovanje takođe su perspektivne oblasti za intenzivniju razmenu između naših institucija i privrednih subjekata.
Naš cilj je da se oslonimo na zajedničke vrednosti i ojačamo odnose koji doprinose prosperitetu obe zemlje i izgradnji međunarodnog poretka baziranog na saradnji.
Brazil je jedan od osnivača BRIKS-a i ima važnu ulogu u njegovom razvoju. Kako vidite ulogu ove platforme u oblikovanju međunarodnih odnosa i izgradnji pravednijeg i uravnoteženijeg svetskog poretka, u skladu sa Poveljom UN i suverenim pravom država da upravljaju svojim prirodnim resursima?
Kao osnivač BRIKS-a, Brazil ovu grupu vidi kao važnu platformu za promovisanje reprezentativnijeg, inkluzivnijeg i uravnoteženijeg međunarodnog poretka. Sve veće učešće zemalja u razvoju i zemalja u usponu u svetskoj privredi mora biti praćeno njihovim snažnijim glasom u međunarodnom odlučivanju.
Samiti BRIKS-a održani u Rio de Žaneiru 2025. godine i Nju Delhiju u septembru 2026. godine potvrđuju ovu posvećenost. Tokom brazilskog predsedavanja naglasak je stavljen na saradnju zemalja globalnog Juga, reformu globalnog upravljanja, klimatsko finansiranje, globalno zdravlje i veštačku inteligenciju. Samit u Nju Delhiju nastavio je ovu agendu, potvrđujući centralnu ulogu Ujedinjenih nacija i ističući saradnju u oblasti održivog razvoja i reforme međunarodne finansijske arhitekture.
BRIKS predstavlja važan forum za usklađivanje stavova i razvoj praktičnih inicijativa, uključujući delovanje Nove razvojne banke, radi proširenja pristupa finansiranju i podrške održivom razvoju.
Brazil čvrsto brani suvereno pravo država da upravljaju svojim prirodnim resursima i određuju razvojne prioritete, uz poštovanje međunarodnih obaveza i održivosti životne sredine. Saradnja u okviru BRIKS-a može podržati ove ciljeve kroz bolji pristup finansiranju, tehnologiji, investicijama i znanju.
Za Brazil, BRIKS nije instrument konfrontacije, već sredstvo za jačanje saradnje i doprinos međunarodnom poretku zasnovanom na suverenoj jednakosti, uzajamnom poštovanju i zajedničkom prosperitetu.
Kako se Brazil vidi u međunarodnom sistemu u kojem se sve više oblikuje multipolarni poredak, među različitim centrima političke, ekonomske i finansijske moći? Može li BRIKS doprineti većoj ravnoteži u međunarodnim odnosima, ostajući platforma za saradnju, a ne blok usmeren protiv drugih zemalja?
Brazil tradicionalno vodi nezavisnu spoljnu politiku, rukovodeći se suverenitetom, nemešanjem u unutrašnje poslove drugih država, mirnim rešavanjem sporova i saradnjom među narodima. Održavamo raznovrsna partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom, Kinom i zemljama Latinske Amerike, Afrike i Azije. Naše učešće u BRIKS-u u potpunosti je usklađeno sa ovim odnosima.
Strateška autonomija podrazumeva očuvanje sposobnosti da sarađujemo sa svim partnerima, rukovodeći se nacionalnim interesima i međunarodnim pravom.
BRIKS može doprineti širenjem dijaloga, jačanjem ekonomske saradnje i promovisanjem većeg učešća zemalja u razvoju u globalnom odlučivanju. To nije vojni savez niti blok usmeren protiv drugih zemalja.
Za Brazil, cilj nije da jednu koncentraciju moći zameni drugom, već da izgradi međunarodni poredak u kojem saradnja ima prednost nad konfrontacijom i u kojem sve zemlje imaju značajan glas.
Naše angažovanje u BRIKS-u deo je šire posvećenosti regionalnoj i multilateralnoj saradnji. Brazil aktivno učestvuje u Merkosuru, G20 i Zajednici zemalja portugalskog govornog područja, a podržava i obnovljenu južnoameričku integraciju, između ostalog i kroz UNASUR. Ove platforme imaju komplementarne ciljeve i omogućavaju Brazilu da promoviše regionalnu integraciju, jača ekonomsku saradnju, podstiče dijalog među narodima i doprinosi inkluzivnijem i efikasnijem globalnom upravljanju.
U toku su pripreme za izbor narednog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Šta Brazil očekuje od budućeg generalnog sekretara? Koje osobine i prioritete treba da ima osoba koja će predvoditi ovu organizaciju u vreme brojnih sukoba i dubokih međunarodnih podela? Da li je reforma UN neophodna i koje promene treba da budu prioritet?
Izbor narednog generalnog sekretara dolazi u posebno izazovnom trenutku za Ujedinjene nacije, obeleženom oružanim sukobima, geopolitičkim podelama i slabljenjem poverenja u multilateralne institucije.
Brazil očekuje da naredni generalni sekretar pokaže nezavisnost, nepristrasnost, diplomatsko iskustvo i političku hrabrost da dosledno brani principe Povelje UN. Iznad svega, mora biti sposoban da gradi mostove između zemalja sa različitim interesima, podstiče dijalog i obnovi poverenje u diplomatiju kao glavno sredstvo za rešavanje sporova.
Brazil pridaje veliki značaj transparentnom i inkluzivnom procesu izbora, uz dužno razmatranje kvalifikacija, iskustva i sposobnosti kandidata da podstaknu konsenzus među državama članicama.
Reforma Ujedinjenih nacija je neophodna. Organizacija mora postati reprezentativnija, efikasnija i spremnija da odgovori na savremene izazove. To zahteva bolju koordinaciju, veću odgovornost, efikasnije korišćenje resursa i snažniji glas zemalja u razvoju u međunarodnom odlučivanju.
Odgovor na sadašnju krizu multilateralizma nije slabljenje Ujedinjenih nacija, već njihovo jačanje i modernizacija, kako bi mogle da ispune svoje odgovornosti u oblasti međunarodnog mira, saradnje i razvoja.
Brazil se zalaže za reformu Saveta bezbednosti i proširenje njegovog stalnog članstva. Šta bi stalno članstvo značilo za Brazil, za zastupljenost Latinske Amerike, za kredibilitet Saveta bezbednosti i za sposobnost UN da odgovore na izazove savremenog sveta? Kako ocenjujete izglede za postizanje šireg međunarodnog konsenzusa o ovoj reformi, imajući u vidu da i nekoliko drugih zemalja teži stalnom članstvu?
Brazil se dosledno zalaže za sveobuhvatnu reformu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uključujući proširenje stalnog i nestalnog članstva. Sadašnji sastav Saveta u velikoj meri odražava geopolitičku stvarnost iz 1945. godine, a ne onu iz 21. veka. Odsustvo stalnih predstavnika čitavih regiona podriva njegov legitimitet i kredibilitet.
Kao osnivač Ujedinjenih nacija, sa dugogodišnjom posvećenošću multilateralizmu i mirnom rešavanju sporova, Brazil je spreman da preuzme veću odgovornost za međunarodni mir i bezbednost. Stalno članstvo pomoglo bi i da Latinska Amerika i Karibi budu delotvornije zastupljeni u raspravama Saveta.
Brazil održava diplomatske odnose sa 192 države članice Ujedinjenih nacija, što odražava univerzalni domet naše spoljne politike i posvećenost dijalogu preko geografskih i političkih podela.
Naše težnje prevazilaze regionalnu zastupljenost. Zalažemo se za inkluzivniji Savet bezbednosti koji odražava raznolikost međunarodne zajednice, daje veći glas zemljama u razvoju i jača učešće nedovoljno zastupljenih regiona u donošenju odluka koje se tiču međunarodnog mira i bezbednosti.
Izvor: Politika
