Luiz Inasio Lula da Silva konačno je ostvario istorijski preokret, koji mu je omogućio da ove nedelje u Brazilu pobedi Flavija Bolsonara sa više od četiri miliona glasova razlike.
Bila je to zaista epska bitka, jer je Lula u prvom krugu izbora izgubio sa gotovo tri miliona glasova zaostatka, a u drugom krugu vodio žestoku borbu protiv grotesknog digitalnog mešanja Sjedinjenih Američkih Država posredstvom svemoćne kompanije Meta, koja je ograničavala domet i sadržaj njegovih i naloga njegovih pristalica. Za razliku od njih, Bolsonaru i njegovim saveznicima omogućeni su veća vidljivost i šira rasprostranjenost sadržaja na društvenim mrežama. Dodajmo tome i bezbroj mračnih botovskih farmi, „negresa“ i „serimedosa“, koje je ultradesnica osnovala u Brazilu, kao i širom Južne Amerike, kako bi manipulisala svešću ljudi, podsticala mržnju, strah i beli terorizam. Pored njih, i sâm Jozef Gebels izgledao bi kao nevino odojče.
Kao da sve to nije bilo dovoljno, na sâm dan izbora, u gradovima poput Sao Paula i Salvadora, važnim uporištima Lule, javni prevoz je smanjen za 40 odsto — od strane gradonačelnika koji su otvoreno podržavali Bolsonara, sprečavajući tako birače da stignu na biračka mesta. Nadležni gradski čelnici Rikardo Nunjes i Bruno Reis imali bi mnogo toga da objasne državnom tužilaštvu Brazila.
Ipak, promišljena strategija podsticanja i mobilizacije građana omogućila je da se savladaju ne samo najveće prepreke već i najistančaniji mehanizmi izborne manipulacije, kojima se ne služi samo Bolsonaro, nego i desnica širom regiona. Jedan od tih mehanizama jeste prisvajanje boja nacionalne zastave i dresa državne reprezentacije. Lula je u završnici kampanje nastojao da te simbole vrati onima kojima pripadaju i, po svemu sudeći, u tome je uspeo: „Zeleno-žuto je naše“. Algoritmi su širili nacionalne boje, pošto su bili programirani da to čine u korist Bolsonara, ali nisu prepoznavali poruke koje je Lula u završnici kampanje prenosio koristeći te iste boje. To je pouka za sve ostale demokratske snage u svetu: izborne bitke vode se žestoko na ulicama, ali sada i u digitalnoj ravni, na polju semiotike i simbolike.
Ono što raduje jeste da je ova ubedljiva pobeda prevazišla granice južnoameričkog gorostasa i da bi zbog nje neke ličnosti mogle biti lišene sna — od Donalda Trampa do Havijera Mileja u Argentini. Prvom je Lula jasno i nepokolebljivo poručio: „Brazil neće biti ničije zadnje dvorište“. Time je istog časa postao neosporni vođa i predvodnik naroda koji brane svoj suverenitet i prirodna bogatstva, što, sasvim očigledno, demorališe razmetljive i trijumfalistički nastrojene Trampove pristalice uoči predstojećih izbora za Kongres, približavajući ga ubedljivom porazu. Drugi, zato što argentinski narod počinje uviđati da je moguće povratiti otadžbinu San Martina i Belgrana iz ruku onoga ko ju je doveo do potpunog bankrota i sada je bezočno poklanja izraelskom cionizmu, rizikujući da za 30 ili 50 godina Argentinci dožive isto otimanje zemlje kao Palestinci.
I u Evropi će omladina i građani koji se poslednjih nedelja bore na ulicama i jakobinskim barikadama Pariza, Liona, Madrida, Barselone, Atine, Rima, Milana, Torina, Napulja, Bolonje, Brisela, Liježa, Lisabona, Porta, Tirane i Dablina dočekati Lulinu pobedu kao nadu da će uspeti u svojim borbama za obrazovanje, stanovanje i penzije, kao i u otporu pljačkaškim i razornim ratovima koje pokreću SAD i NATO. U međuvremenu, u poslednjih nekoliko sati, opozicioni pokret Studentska lista porazio je u Srbiji autoritarnu i korumpiranu vladajuću stranku, čime je okončana više od decenije duga hegemonija Aleksandra Vučića.
Tlo se trese i u Tel Avivu, gde je Benjamin Netanjahu, najveći zločinac novijeg doba, protiv koga je Međunarodni krivični sud sada izdao važeći nalog za hapšenje, uspeo da protiv sebe okupi više od sto hiljada demonstranata. I to samo nekoliko sati uoči parlamentarnih izbora, sa zahtevom da se utvrdi njegova odgovornost za događaje od 7. oktobra 2023. godine.
Čestitam, divni moj Brazile! Lulina pobeda je pobeda brazilskog naroda i naroda širom sveta. Mnogo hvala!
