Луиз Инасио Лула да Силва коначно је остварио историјски преокрет, који му је омогућио да ове недеље у Бразилу победи Флавија Болсонара са више од четири милиона гласова разлике.
Била је то заиста епска битка, јер је Лула у првом кругу избора изгубио са готово три милиона гласова заостатка, а у другом кругу водио жестоку борбу против гротескног дигиталног мешања Сједињених Америчких Држава посредством свемоћне компаније Мета, која је ограничавала домет и садржај његових и налога његових присталица. За разлику од њих, Болсонару и његовим савезницима омогућени су већа видљивост и шира распрострањеност садржаја на друштвеним мрежама. Додајмо томе и безброј мрачних ботовских фарми, „негреса“ и „серимедоса“, које је ултрадесница основала у Бразилу, као и широм Јужне Америке, како би манипулисала свешћу људи, подстицала мржњу, страх и бели тероризам. Поред њих, и сâм Јозеф Гебелс изгледао би као невино одојче.
Као да све то није било довољно, на сâм дан избора, у градовима попут Сао Паула и Салвадора, важним упориштима Луле, јавни превоз је смањен за 40 одсто — од стране градоначелника који су отворено подржавали Болсонара, спречавајући тако бираче да стигну на бирачка места. Надлежни градски челници Рикардо Нуњес и Бруно Реис имали би много тога да објасне државном тужилаштву Бразила.
Ипак, промишљена стратегија подстицања и мобилизације грађана омогућила је да се савладају не само највеће препреке већ и најистанчанији механизми изборне манипулације, којима се не служи само Болсонаро, него и десница широм региона. Један од тих механизама јесте присвајање боја националне заставе и дреса државне репрезентације. Лула је у завршници кампање настојао да те симболе врати онима којима припадају и, по свему судећи, у томе је успео: „Зелено-жуто је наше“. Алгоритми су ширили националне боје, пошто су били програмирани да то чине у корист Болсонара, али нису препознавали поруке које је Лула у завршници кампање преносио користећи те исте боје. То је поука за све остале демократске снаге у свету: изборне битке воде се жестоко на улицама, али сада и у дигиталној равни, на пољу семиотике и симболике.
Оно што радује јесте да је ова убедљива победа превазишла границе јужноамеричког горостаса и да би због ње неке личности могле бити лишене сна — од Доналда Трампа до Хавијера Милеја у Аргентини. Првом је Лула јасно и непоколебљиво поручио: „Бразил неће бити ничије задње двориште“. Тиме је истог часа постао неоспорни вођа и предводник народа који бране свој суверенитет и природна богатства, што, сасвим очигледно, деморалише разметљиве и тријумфалистички настројене Трампове присталице уочи предстојећих избора за Конгрес, приближавајући га убедљивом поразу. Други, зато што аргентински народ почиње увиђати да је могуће повратити отаџбину Сан Мартина и Белграна из руку онога ко ју је довео до потпуног банкрота и сада је безочно поклања израелском ционизму, ризикујући да за 30 или 50 година Аргентинци доживе исто отимање земље као Палестинци.
И у Европи ће омладина и грађани који се последњих недеља боре на улицама и јакобинским барикадама Париза, Лиона, Мадрида, Барселоне, Атине, Рима, Милана, Торина, Напуља, Болоње, Брисела, Лијежа, Лисабона, Порта, Тиране и Даблина дочекати Лулину победу као наду да ће успети у својим борбама за образовање, становање и пензије, као и у отпору пљачкашким и разорним ратовима које покрећу САД и НАТО. У међувремену, у последњих неколико сати, опозициони покрет Студентска листа поразио је у Србији ауторитарну и корумпирану владајућу странку, чиме је окончана више од деценије дуга хегемонија Александра Вучића.
Тло се тресе и у Тел Авиву, где је Бењамин Нетањаху, највећи злочинац новијег доба, против кога је Међународни кривични суд сада издао важећи налог за хапшење, успео да против себе окупи више од сто хиљада демонстраната. И то само неколико сати уочи парламентарних избора, са захтевом да се утврди његова одговорност за догађаје од 7. октобра 2023. године.
Честитам, дивни мој Бразиле! Лулина победа је победа бразилског народа и народа широм света. Много хвала!
