Politički ciklus, okončan predsedničkim izborima u Kolumbiji 2026. godine ostaće upamćen kao jedan od najburnijih u ovom veku. Dva spoljna i unutrašnja činioca preokrenula su političku šahovsku tablu u prestonicama: s jedne strane, administracija Donalda Trampa naglo je uvrstila Gustava Petra, članove njegovog porodičnog kruga i saveznike na Klintonovu listu Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC); s druge, tu je tragični atentat na senatora Migela Uribea Turbaja i njegova kasnija smrt 2025. godine.
Ovi događaji razneli su politički centar i delovali kao ubrzavači u već rascepkanom bezbednosnom okruženju, nametnuvši izbornu raspravu kojom su preovlađivali strah, suverenitet i zahtevi građana za uspostavljanjem reda. Ipak, iza medijske buke u Bogoti, pravi pokretač krize nalazio se na periferiji zemlje, gde je nasilje doživelo duboku metastazu i proširilo se na nova područja.
„Trampov efekat“: između gušenja i suverenističkog zanosa
Uvrštavanje visokih zvaničnika odlazeće vlade na spiskove američkog Ministarstva finansija, uz pozivanje na Izvršnu naredbu 14059, predstavljalo je najnižu tačku dvostranih odnosa u više od jednog veka. Ipak, građani i istraživački centri različito su tumačili uticaj ove mere na izbore.
S jedne strane, međunarodni analitičari bliski organizaciji „Pravda za Kolumbiju“ (Justice for Colombia) tvrdili su da su narodne pristalice meru doživele kao otvoreno strano mešanje. To je izazvalo nacionalistički efekat bumeranga, koji je privremeno ujedinio levičarske birače u odbrani nacionalnog suvereniteta.
S druge strane, s pragmatične tačke gledišta, kakvu zastupa Atlantski savet (Atlantic Council), pokazalo se da je obustavljanje vojne saradnje zagušilo operativne kapacitete države u vazduhoplovstvu i oblasti tehnologije. To je primoralo izvršnu vlast da u poslednjem trenutku učini ustupke — poput ubrzavanja izručenja istaknutih ličnosti — kako bi zaustavila diplomatsku izolaciju. Za tradicionalnu opoziciju, sankcije su potvrdile tezu da vladajući model nije održiv i da ne uživa poverenje međunarodne zajednice.
Ubistvo Migela Uribea Turbaja i propast političke umerenosti
Ako su sankcije potresle diplomatiju, pucnji ispaljeni 7. juna 2025. godine u Bogoti na Migela Uribea Turbaja nepovratno su narušili demokratsku stabilnost izbornog procesa. Senator i predsednički kandidat Demokratskog centra preminuo je u avgustu iste godine, nakon što je utvrđeno da iza atentata stoji disidentska grupa Druga Marketalija (Segunda Marquetalia), koja je za izvršenje zločina iskoristila maloletne plaćene ubice.
Povodom ovog zločina, Fondacija za mir i pomirenje (Pares), koju predvodi Leon Valensija, upozorila je da ubistvo nije bilo izdvojen slučaj, već samo vrh ledenog brega čitavog ciklusa izbornog nasilja, tokom kojeg je zabeleženo više od 180 napada na političke lidere. Prema oceni fondacije Pares, oružane grupe su strateški koristile teror kako bi „obojile“ političke programe i radikalizovale ih. Ubistvo Uribea Turbaja sahranilo je mogućnosti umerenih političkih snaga centra i primoralo birače da se svrstaju u suprotstavljene blokove, obeležene bespoštednim sukobom između nastavka pregovora na terenu i radikalnog zaokreta ka politici kažnjavanja.
Regionalizacija i „meksikanizacija“: četiri žarišta krize
Pravi pokretač destabilizacije bio je usredotočen na periferiji. U tom pogledu, analize fondacija „Ideje za mir“ (FIP) i Pares zabrinjavajuće se poklapaju. FIP ovu pojavu opisuje kao „meksikanizaciju“ nasilja: oružane grupe, koje su u zemlji brojale preko 27.000 aktivnih boraca, napustile su klasične revolucionarne ideale u korist korporativne, pragmatične logike kriminalnog upravljanja. Njihov glavni cilj postala je kontrola ruta za krijumčarenje droge, nelegalnog rudarstva i lokalnih izvora prihoda.
Pares, pak, ovo tumačenje povezuje s analizom regionalizacije i potčinjavanja institucija, pokazujući da je usitnjavanje oružanih grupa raspršilo opasnost, do u tančine prilagodivši nasilje geografskim osobenostima četiriju kritičnih područja.
• Kauka (hibridni rat i tehnološka neravnoteža): Ovaj okrug postao je najsurovije poprište savremenog sukoba. Prema podacima fondacije FIP, na jugozapadu zemlje zabeleženo je više od 620 napada, a odredi Centralnog generalštaba (EMC) vodili su žestoke borbe za kontrolu teritorija protiv Nacionalnooslobodilačke armije (ELN) i Druge Marketalije. U kanjonu Mikaja i na severu okruga nasilje je naglo tehnologizovano: upotreba dronova napunjenih eksplozivom postala je svakonedeljna taktika, zaobilazeći državne sisteme za ometanje signala i sejući užas kako među pripadnicima snaga bezbednosti tako i među zatočenim seoskim zajednicama koje nisu mogle napustiti svoja naselja.
• Katatumbo (pogranični humanitarni slom): Ova strateški važna oblast na granici sa Venecuelom pretrpela je jednu od najtežih humanitarnih kriza u poslednjoj deceniji. Izbijanje otvorenog rata između ELN-a i Fronta 33 Generalštaba blokova i frontova (EMBF) izazvalo je masovno prisilno raseljavanje i onemogućilo desetinama hiljada ljudi kretanje u opštinama poput Tibua i El Tare. Za fondaciju Pares, Katatumbo je primer potpunog raskoraka između obećanja o miru i stvarnosti, kao i učvršćivanja pograničnog koridora koji su u potpunosti preuzele prekogranične ilegalne privredne delatnosti.
• Donja Kauka u pokrajini Antiokija (plen u rudarstvu i iznudi): Krvavi spor za kontrolu nad rekama i planinskim lancima suprotstavio je Klan del Golfo (Gaitanistička vojska Kolumbije) lokalnim oružanim strukturama. Kontrola nezakonitog vađenja zlata i uvođenje istančanog sistema iznude u formalnoj i neformalnoj privredi pokazali su da se sukob u ovoj oblasti odvija po čisto korporativnoj logici. Fondacija Pares upozorila je da je ogroman priliv nezakonito stečenog novca iz ovog regiona korišćen za preuzimanje kontrole nad kandidaturama za zakonodavna tela i uticanje na mesne organe vlasti.
• Kaketa (kriminalno upravljanje rečnim putevima i institucijama): U kritičnim oblastima, poput Donjeg Kaguana i San Visente del Kaguana, sukob se pretvorio u zagušljiv sistem kriminalnog upravljanja životom starosedelačkog i seljačkog stanovništva. Uvođenjem strogih ograničenja plovidbe rekama Kaketa i Kaguan, disidentske grupe uspostavile su paralelni poredak koji kontroliše sve — od osnovne trgovine do rešavanja sporova unutar zajednica. Za FIP i Pares, Kaketa pokazuje operativni neuspeh teritorijalne politike „Potpunog mira“, gde je strateškim povlačenjem države monopol nad društvenim poretkom predat ilegalnim strukturama.
Izgledi: nova mapa poretka
Sankcije protiv Petrovog okruženja i ubistvo Uribea Turbaja nisu samo pojačali ideološku polarizaciju već su razotkrili i duboku institucionalnu ranjivost zemlje pred kriminalom ukorenjenim na određenim teritorijama. Podudarnost stavova istraživačkih centara pokazuje da se Kolumbija nije suočavala s uobičajenom krizom političke retorike, već sa sistemskom krizom bezbednosti i suvereniteta.
Ovakva slika — dronovi s eksplozivom u Kauki, raseljavanja u Katatumbu, rudarske rente u Donjoj Kauki i rečne diktature u Kaketi — sahranila je konstruktivističke teze o otvorenom dijalogu. Javno mnjenje nepovratno se okrenulo kaznenom konzervativizmu, otvarajući put razdoblju velikih institucionalnih napetosti, koje je nova administracija Abelarda de la Esprielje nasledila u zemlji duboko raskoljenoj u svojim regionalnim temeljima.
Viljavisensio, 7. oktobra 2026.
