Политички циклус, окончан председничким изборима у Колумбији 2026. године остаће упамћен као један од најбурнијих у овом веку. Два спољна и унутрашња чиниоца преокренула су политичку шаховску таблу у престоницама: с једне стране, администрација Доналда Трампа нагло је уврстила Густава Петра, чланове његовог породичног круга и савезнике на Клинтонову листу Канцеларије за контролу стране имовине (OFAC); с друге, ту је трагични атентат на сенатора Мигела Урибеа Турбаја и његова каснија смрт 2025. године.
Ови догађаји разнели су политички центар и деловали као убрзавачи у већ расцепканом безбедносном окружењу, наметнувши изборну расправу којом су преовлађивали страх, суверенитет и захтеви грађана за успостављањем реда. Ипак, иза медијске буке у Боготи, прави покретач кризе налазио се на периферији земље, где је насиље доживело дубоку метастазу и проширило се на нова подручја.
„Трампов ефекат“: између гушења и суверенистичког заноса
Уврштавање високих званичника одлазеће владе на спискове америчког Министарства финансија, уз позивање на Извршну наредбу 14059, представљало је најнижу тачку двостраних односа у више од једног века. Ипак, грађани и истраживачки центри различито су тумачили утицај ове мере на изборе.
С једне стране, међународни аналитичари блиски организацији „Правда за Колумбију“ (Justice for Colombia) тврдили су да су народне присталице меру доживеле као отворено страно мешање. То је изазвало националистички ефекат бумеранга, који је привремено ујединио левичарске бираче у одбрани националног суверенитета.
С друге стране, с прагматичне тачке гледишта, какву заступа Атлантски савет (Atlantic Council), показало се да је обустављање војне сарадње загушило оперативне капацитете државе у ваздухопловству и области технологије. То је приморало извршну власт да у последњем тренутку учини уступке — попут убрзавања изручења истакнутих личности — како би зауставила дипломатску изолацију. За традиционалну опозицију, санкције су потврдиле тезу да владајући модел није одржив и да не ужива поверење међународне заједнице.
Убиство Мигела Урибеа Турбаја и пропаст политичке умерености
Ако су санкције потресле дипломатију, пуцњи испаљени 7. јуна 2025. године у Боготи на Мигела Урибеа Турбаја неповратно су нарушили демократску стабилност изборног процеса. Сенатор и председнички кандидат Демократског центра преминуо је у августу исте године, након што је утврђено да иза атентата стоји дисидентска група Друга Маркеталија (Segunda Marquetalia), која је за извршење злочина искористила малолетне плаћене убице.
Поводом овог злочина, Фондација за мир и помирење (Pares), коју предводи Леон Валенсија, упозорила је да убиство није било издвојен случај, већ само врх леденог брега читавог циклуса изборног насиља, током којег је забележено више од 180 напада на политичке лидере. Према оцени фондације Pares, оружане групе су стратешки користиле терор како би „обојиле“ политичке програме и радикализовале их. Убиство Урибеа Турбаја сахранило је могућности умерених политичких снага центра и приморало бираче да се сврстају у супротстављене блокове, обележене беспоштедним сукобом између наставка преговора на терену и радикалног заокрета ка политици кажњавања.
Регионализација и „мексиканизација“: четири жаришта кризе
Прави покретач дестабилизације био је усредоточен на периферији. У том погледу, анализе фондација „Идеје за мир“ (FIP) и Pares забрињавајуће се поклапају. FIP ову појаву описује као „мексиканизацију“ насиља: оружане групе, које су у земљи бројале преко 27.000 активних бораца, напустиле су класичне револуционарне идеале у корист корпоративне, прагматичне логике криминалног управљања. Њихов главни циљ постала је контрола рута за кријумчарење дроге, нелегалног рударства и локалних извора прихода.
Pares, пак, ово тумачење повезује с анализом регионализације и потчињавања институција, показујући да је уситњавање оружаних група распршило опасност, до у танчине прилагодивши насиље географским особеностима четирију критичних подручја.
• Каука (хибридни рат и технолошка неравнотежа): Овај округ постао је најсуровије поприште савременог сукоба. Према подацима фондације FIP, на југозападу земље забележено је више од 620 напада, а одреди Централног генералштаба (EMC) водили су жестоке борбе за контролу територија против Националноослободилачке армије (ELN) и Друге Маркеталије. У кањону Микаја и на северу округа насиље је нагло технологизовано: употреба дронова напуњених експлозивом постала је сваконедељна тактика, заобилазећи државне системе за ометање сигнала и сејући ужас како међу припадницима снага безбедности тако и међу заточеним сеоским заједницама које нису могле напустити своја насеља.
• Кататумбо (погранични хуманитарни слом): Ова стратешки важна област на граници са Венецуелом претрпела је једну од најтежих хуманитарних криза у последњој деценији. Избијање отвореног рата између ELN-а и Фронта 33 Генералштаба блокова и фронтова (EMBF) изазвало је масовно присилно расељавање и онемогућило десетинама хиљада људи кретање у општинама попут Тибуа и Ел Таре. За фондацију Pares, Кататумбо је пример потпуног раскорака између обећања о миру и стварности, као и учвршћивања пограничног коридора који су у потпуности преузеле прекограничне илегалне привредне делатности.
• Доња Каука у покрајини Антиокија (плен у рударству и изнуди): Крвави спор за контролу над рекама и планинским ланцима супротставио је Клан дел Голфо (Гаитанистичка војска Колумбије) локалним оружаним структурама. Контрола незаконитог вађења злата и увођење истанчаног система изнуде у формалној и неформалној привреди показали су да се сукоб у овој области одвија по чисто корпоративној логици. Фондација Pares упозорила је да је огроман прилив незаконито стеченог новца из овог региона коришћен за преузимање контроле над кандидатурама за законодавна тела и утицање на месне органе власти.
• Какета (криминално управљање речним путевима и институцијама): У критичним областима, попут Доњег Кагуана и Сан Висенте дел Кагуана, сукоб се претворио у загушљив систем криминалног управљања животом староседелачког и сељачког становништва. Увођењем строгих ограничења пловидбе рекама Какета и Кагуан, дисидентске групе успоставиле су паралелни поредак који контролише све — од основне трговине до решавања спорова унутар заједница. За FIP и Pares, Какета показује оперативни неуспех територијалне политике „Потпуног мира“, где је стратешким повлачењем државе монопол над друштвеним поретком предат илегалним структурама.
Изгледи: нова мапа поретка
Санкције против Петровог окружења и убиство Урибеа Турбаја нису само појачали идеолошку поларизацију већ су разоткрили и дубоку институционалну рањивост земље пред криминалом укорењеним на одређеним територијама. Подударност ставова истраживачких центара показује да се Колумбија није суочавала с уобичајеном кризом политичке реторике, већ са системском кризом безбедности и суверенитета.
Оваква слика — дронови с експлозивом у Кауки, расељавања у Кататумбу, рударске ренте у Доњој Кауки и речне диктатуре у Какети — сахранила је конструктивистичке тезе о отвореном дијалогу. Јавно мњење неповратно се окренуло казненом конзервативизму, отварајући пут раздобљу великих институционалних напетости, које је нова администрација Абеларда де ла Есприеље наследила у земљи дубоко раскољеној у својим регионалним темељима.
Виљависенсио, 7. октобра 2026.
