Неспремност за суочавање с појавом Ел Ниња и разуларени криминал сахраниће владу, насталу изборном преваром.
Нешто више од два месеца пошто је преузела дужност председника Републике, влада Кеико Фухимори не само што није остварила значајнији напредак, него и тоне у парализу, импровизацију и неконтролисани хаос. Оно што је обећавано као „нови начин управљања“ претворило се у хронику унапред најављеног безвлашћа, где недостатак државника, одсуство усмерења и неспособност да се успоставе мостови са законодавном влашћу гурају земљу у опасну спиралу анархије.
Недостатак државника и влада без компаса
Од ступања на дужност 28. јула, Фухиморијева је најавила да ће приоритет њене владе бити решавање два проблема: ублажавање последица феномена Ел Нињо и друштвена безбедност. Међутим, обећања су остала мртво слово на папиру. Њен председник владе Луис Галарета морао је јавно признати оно што су сви већ знали: „Каснимо са припремама за Ел Нињо 2026-2027, јер се тај посао морао започети пре пет или шест месеци“.
Та изјава, дата пред Представничким домом, није само признање неспособности; она је доказ да овој влади недостају чак и најосновније вештине планирања. У извршној власти нема државника, већ само импровизатора који реагују касно и погрешно.
Без контроле над законодавном влашћу: влада коју носе струје
Кеико Фухимори је то отворено рекла још прошлог априла: „Немамо контролу над Конгресом“. Њена странка Снага народа има само 20 или 21 посланика у расцепканом Представничком дому, што је приморава да преговара о свакој иницијативи. Али уместо да гради сагласност, њена влада се определила за сукобе и глумљење жртве.
Први парламентарни пораз уследио је брзо: Уставни одбор Представничког дома жестоко је скресао захтев за доделу законодавних овлашћења, избацивши најспорније тачке и оставивши само оно најхитније — Ел Нињо и небезбедност.
Фухимористички табор, навикнут да намеће своју вољу, када му је стварност показала да више не држи све конце у својим рукама, прибегао је „претњама“. Без већине и без способности за дијалог, та влада осуђена је на парализованост.
Разуларени криминал: изгубљена битка
Када је реч о безбедности, званична реторика судара се са суровом стварношћу. Извештај Латинобарометра за 2026. открива да 67 одсто Перуанаца сматра да земља губи битку против трговине наркотицима и организованог криминала, док 90% сматра да мафије имају „велику или знатну“ моћ у земљи.
Премда Национална полиција саопштава о смањењу појединих кривичних дела — броја убистава за 23,53%, а изнуда за 46,06% — грађани имају осећај да су потпуно препуштени сами себи. 32% становништва тврди да је током претходне године било жртва неког кривичног дела, док 66% живи у сталном страху да ће то постати.
Медијски пропраћене полицијске акције и обећања о „гвозденој руци“ нису повратили мир на улицама. Криминал и даље дивља, а влада се чешља.
Ел Нињо: олуја коју земља дочекује неспремном
Појава Ел Нињо можда је највећа претња са којом се земља суочава, а одговор владе се показао катастрофалним. Удружење „Комекс Перу“ у јулу је упозорило да садашња влада „оставља земљу неспремном“ и открило да је до 30. јуна из буџетског програма за смањење рањивости и реаговање у ванредним ситуацијама било потрошено свега 27% предвиђених средстава.
Сâм председник владе признао је да су припреме морале почети пре пола године. Сада, на прагу климатске појаве најављене месецима унапред, у последњем тренутку образује се комисија и обећавају радови на 536 критичних тачака.
Исувише касно, а недостатак припрема имаће разорне последице по хиљаде породица у угроженим подручјима.
Закључак: влада која не влада
Перуу не требају више ни празна обећања, ни громопуцателни говори. Потребна му је влада која планира, разговара, спроводи одлуке и штити своје становништво. Влада Кеико Фухимори није таква влада.
То је влада без већине, без стратегије, без државника и без способности да одговори на изазове. Анархија се шири, криминал хара без икаквих ограничења, а феномен Ел Нињо надвија се над незаштићеном земљом.
Историја ће строго судити онима који су, преузевши одговорност за управљање државом, изабрали ошљарење и спектакл. Перу не заслужује овако лошу власт.
