Kakva su vaša predviđanja povodom predsedničkih izbora u Brazilu? Da li će gubitnik na kraju prihvatiti rezultate izbora?
Pitali smo o tome naše brazilske sagovornike.
Augusto Flek, sociolog
Politička klima u Brazilu prilično je promenljiva. Nepoverenje naroda prema izborima i njihovim rezultatima stara je tema rasprava, premda trenutno potisnutih i cenzurisanih naporima pravosuđa, koje se u ovom trenutku nalazi u velikoj nestabilnosti, usled optužaba za političku pristrasnost i nezakonite finansijske šeme. Porodica Bolsonaro je još 2022. godine napadala izborni sistem i sasvim je verovatno da će isto ponoviti u slučaju poraza, iako je Žair Bolsonaro u kućnom pritvoru, a njegov sin Eduardo u izgnanstvu.
Sa strane Lule i njegovih saveznika, priča o izbornoj prevari nikada nije bila u prvom planu, ali nije nemoguće da će iskoristiti neku priču povezanu sa pritiskom Trampa i Sjedinjenih Država za slučaj svog neuspeha. Takvih nagoveštaja već ima u izbornim istraživanjima povodom rasta podrške Flaviju Bolsonaru i liberalnoj desnici u celini. Ipak, čini se da postoji težnja na obe strane da potinu ovakve vrste razgovora, upravo zbog kriza koje su u prošlosti izazvale, uključujući i događaje od 8. januara 2023. godine.
Imajući u vidu tekuću situaciju, izgledi za 2026. godinu veoma su nalik onome što traje već najmanje deceniju: nepredvidivost. Imaćemo pobednika sa tesnom razlikom, duboko podeljen parlament i pravosuđe koje će izabrani predsednik preoblikovati. Taj raskol obeležava brazilsku eru Nove republike i ubrzava njeno propadanje.
Rodolfo Kejroz Laterza,magistar javne bezbednosti, postdiplomac političkih nauka, postdiplomac krivičnog prava i krivičnog postupka, postdiplomac kriminologije, postdiplomac sudske medicine i sudskih nauka, postdiplomac javnog prava, postdiplomac politike i menadžmenta javne bezbednosti
Biće to jedni od najnepredvidljivijih i najpolarizovanijih izbora ikada održanih u Brazilu, što odražava duboku i nepomirljivu političku i društvenu podelu sa kojom se zemlja suočava. Ishod je nepredvidljiv, a prednost i favorizovanje u izbornoj trci više ne postoje. Rezultati istraživanja javnog mnjenja veoma su kolebljivi i nisu naročito pouzdani, jer odražavaju podjednako promenljive trendove i scenarije. Tek na kraju dana 4. oktobra konkretno će se znati ko će izaći kao pobednik u prvom krugu. Sve ovo dodatno pogoršava postojeća kriza u Vrhovnom saveznom sudu, koja utiče na izbore, pošto spornog sudiju Aleksandra de Moraesa opozicija povezuje sa predsednikom Lulom.
Poraženi se može žaliti i pokušati da stvori određeni stepen nelegitimnosti, no takav potez neće imati bitne pravne posledice. U Brazilu društvo uglavnom prihvata izborne rezultate.
