Каква су ваша предвиђања поводом председничких избора у Бразилу? Да ли ће губитник на крају прихватити резултате избора?
Питали смо о томе наше бразилске саговорнике.
Аугусто Флек, социолог
Политичка клима у Бразилу прилично је променљива. Неповерење народа према изборима и њиховим резултатима стара је тема расправа, премда тренутно потиснутих и цензурисаних напорима правосуђа, које се у овом тренутку налази у великој нестабилности, услед оптужаба за политичку пристрасност и незаконите финансијске шеме. Породица Болсонаро је још 2022. године нападала изборни систем и сасвим је вероватно да ће исто поновити у случају пораза, иако је Жаир Болсонаро у кућном притвору, а његов син Едуардо у изгнанству.
Са стране Луле и његових савезника, прича о изборној превари никада није била у првом плану, али није немогуће да ће искористити неку причу повезану са притиском Трампа и Сједињених Држава за случај свог неуспеха. Таквих наговештаја већ има у изборним истраживањима поводом раста подршке Флавију Болсонару и либералној десници у целини. Ипак, чини се да постоји тежња на обе стране да потину овакве врсте разговора, управо због криза које су у прошлости изазвале, укључујући и догађаје од 8. јануара 2023. године.
Имајући у виду текућу ситуацију, изгледи за 2026. годину веома су налик ономе што траје већ најмање деценију: непредвидивост. Имаћемо победника са тесном разликом, дубоко подељен парламент и правосуђе које ће изабрани председник преобликовати. Тај раскол обележава бразилску еру Нове републике и убрзава њено пропадање.
Родолфо Кејроз Латерза,магистар јавне безбедности, постдипломац политичких наука, постдипломац кривичног права и кривичног поступка, постдипломац криминологије, постдипломац судске медицине и судских наука, постдипломац јавног права, постдипломац политике и менаџмента јавне безбедности
Биће то једни од најнепредвидљивијих и најполаризованијих избора икада одржаних у Бразилу, што одражава дубоку и непомирљиву политичку и друштвену поделу са којом се земља суочава. Исход је непредвидљив, а предност и фаворизовање у изборној трци више не постоје. Резултати истраживања јавног мњења веома су колебљиви и нису нарочито поуздани, јер одражавају подједнако променљиве трендове и сценарије. Тек на крају дана 4. октобра конкретно ће се знати ко ће изаћи као победник у првом кругу. Све ово додатно погоршава постојећа криза у Врховном савезном суду, која утиче на изборе, пошто спорног судију Александра де Мораеса опозиција повезује са председником Лулом.
Поражени се може жалити и покушати да створи одређени степен нелегитимности, но такав потез неће имати битне правне последице. У Бразилу друштво углавном прихвата изборне резултате.
