Hapšenje Fernanda Serimeda u Boliviji otvorilo je Pandorinu kutiju zavereničkih poduhvata moćne kontinentalne mreže koja povezuje ultrakonzervativne elite i krajnju desnicu. Pokretana globalnim tehnofašističkim projektom, ova mreža sprovodi strategije digitalne i emocionalne manipulacije velikih razmera radi konsolidovanja mekih izbornih državnih udara u Latinskoj Americi, u korist režima bliskih američkom imperijalizmu u opadanju, reakcionarnoj internacionali, novim fašizmima i izraelskom cionizmu.
Fernando Serimedo — operativac srednjeg nivoa u ovoj kontinentalnoj mreži prevara, manipulacija i organizovanih laži, osnivač portala La Derecha Diario i direktor agencije Numen — predvodio je savetodavni sistem za brojne političke kampanje širom Latinske Amerike s podrškom američke vlasti. Ovaj savetodavni i komunikacioni aparat organski je povezan sa Konferencijom konzervativne političke akcije (CPAC) i u stalnom je odnosu sa mračnim figurama među kojima se ističe Bred Parskejl, bivši savetnik Donalda Trampa.
Parskejl je preuzeo metodologiju masovnih podataka (Big Data) i algoritamske manipulacije britanske kompanije Cambridge Analytica. Služeći se milionima podataka koje je nelegalno ustupio Fejsbuk, stvorili su mehanizam za izradu psiho-političkih profila birača podložnih manipulaciji. Pre nego što je zatvorena, Cambridge Analytica je radila na kampanjama za Bregzit, na plebiscitu u Kolumbiji 2016, izboru Žaira Bolsonara u Brazilu i drugim procesima koji su pogodovali usponu desničarskog ekstremizma i novih fašizama u svetu.
Tokom poslednjih 16 godina, u Latinskoj Americi dogodila se serija naglih političkih promena zasnovanih na modelu prevarnog uplitanja u izborni softver, zlonamernoj upotrebi veštačke inteligencije i profilisanju stanovništva pomoću masovnih podataka. Po tom receptu i s podrškom američke i izraelske vlade s njihovim bezbednosnim službama, uspostavljene su krajnje desničarske vlade u Argentini, Ekvadoru, Hondurasu, Boliviji, Peruu i Kolumbiji. Sada po istom planu vašingtonski režim pokušava da uplitanjem u Meksiku i Brazilu i neokolonijalnim „Štitom Amerikā“ zaokruži svoje „zadnje dvorište“ i od naših zemalja napravi sopstveno „prednje dvorište“.
Digitalni arsenal i tehnologija postistine
Ubrzane promene koje podstiču globalne tehnooligarhije, bez ikakve državne ili javne regulacije, dale su stratešku prednost transnacionalnoj kapitalističkoj klasi da privatizuje javno mnjenje i osigura kontrolu nad zemljama na koje je bacila svoj rušilački pogled. Kontrola savremenih tehnologija putem masovnih podataka — strateškog resursa XXI veka — veštačke inteligencije, algoritamske manipulacije, automatizovanih farmi botova i trol-mreža (bodegas), omogućila je postavljanje moćnih kampanja dezinformisanja (fake news). Automatski i istovremeno šalju se milioni personalizovanih i zlonamernih sadržaja namenjenih diskreditaciji protivnika.
Ovaj tehnofašistički prljavi rat koristi lažne video-snimke generisane veštačkom inteligencijom, raspiruje mržnju i strah i podstiče radikalizaciju ranjivih slojeva. To su kampanje jednostavnih, ponavljajućih se poruka, usmerene na manipulaciju prvobitnim emocijama i širenje negativnih osećanja, čime se nameće režim postistine u kome je stvarna, participativna demokratija onemogućena. Ovi metodi digitalnog fašizma predstavljaju obnovljeni biheviorizam masa: potvrda, ponavljanje i prenošenje ključevi su za pretvaranje laži u istinu, u najboljem stilu Jozefa Gebelsa.
Na taj način grade se matrice laži, simuliraju fiktivne većine i izopačuje narodna volja, zamenjena milionima botova sa lažnim nalozima programiranim da lažu 24 sata dnevno. Pored automatizovanih botova, plaćeni trolovi deluju kao digitalni plaćenici zaduženi da kreiraju „ljudske“ sadržaje i botovske poruke učine uverljivijim, dok se istovremeno neovlašćeno koriste podaci građana i nezakonito uplitanje stranih korporacija i vlada.
Gubitak američke hegemonije i novi geopolitički kontekst
Ove promene imaju kao pozadinu geopolitički proces gubitka jednopolarne hegemonije Sjedinjenih Američkih Država i siloviti uspon višepolarnog sveta. Američka imperija pod vođstvom Donalda Trampa suočena je sa porazima na Bliskom istoku i rizikom od gubitka strateške kontrole nad Evroazijom. Sukobljena s Iranom, Rusijom i Kinom, ali i sa sopstvenim evropskim saveznicima i Kanadom, suočava se sa dubokim unutrašnjim protivrečnostima.
Obimni državni dug od 40 triliona dolara i problemi sa snabdevanjem energijom i sirovinama vode SAD ka tome da potraže utočište u svom neposrednom okruženju. Pritiskom na Grenland, Kanadu i Meksiko, kao i otvorenim uspostavljanjem desničarskih vlada u Latinskoj Americi, Vašington pod izgovorom „Štita Amerikā“ — novog imena za Doktrinu nacionalne bezbednosti — sprovodi staru strategiju „Amerika Amerikancima“.
Međutim, treba napomenuti da je globalni uspon desničarskog ekstremizma snažno povezan sa razvojem ratova koje vode NATO i Izrael, a koji su suočeni sa čvrstim otporom Rusije, Irana i Kine, kao i javnog mnjenja koje sve više kritikuje Trampa i Netanjahua, osuđujući te vlade na međunarodnu izolaciju i verovatan politički poraz u njihovim zemljama. To bi označilo prekretnicu u usponu svetskog fašizma i njegovom rastu u Latinskoj Americi, što bi može obeležiti duboki zaokret u težnjama ovih zemalja.
Danas je u igri sâm suverenitet. Nasuprot savremenom kapitalizmu i tehnofeudalizmu, ostaje nam veliki zadatak borbe protiv fašizma i odbrane čovečanstva kroz borbu za nacionalni, svemirski i digitalni suverenitet.
Bogota, D.C., 15. septembar 2026.
Omar Njanjez Kamačo (Istorijski pakt),
Alfonso Roman Sera (MI: Snaga naroda),
Kamilo Uskategi (Kolektiv za obnovu sećanja na pokret „U borbu!“), Kolumbija
