Хуан де Диос Гевара: Макрорегион Север 2026-2031.

Биокеанска и агроиндустријска осовина и нова енергетска граница јужног Пацифика


Хуан де Диос Гевара Кампој

У првом делу ове посебне серије „Поглед у будућност“ указујемо на потребу превазилажења централизма и административне расцепканости како би се Перу сагледао кроз своје стварне глобалне производне покретаче. Данас отварамо територијалну анализу Макрорегионом Север — разноврсним и повезаним простором који се протеже од рибарског и нафтног приморја до широког амазонског слива.

Север Перуа се више не може посматрати као збир изолованих департмана. Кључ његовог развоја лежи у повезивању два комплементарна блока: Севера I, који обухвата обални и агроиндустријски појас, и Севера II, (андска житница, агрошумарски сектор и излаз к Атлантику).

Пред петогодишњи период 2026-2031. нова налазишта лаких угљоводоника у приобалном појасу континенталног шелфа, покретање великих система за наводњавање и напредак мултимодалног саобраћајног повезивања са Бразилом могли би преобликовати геополитику севера и поставити га у средиште развоја двоокеанске и енергетске осовине западне обале Јужне Америке.

МАКРОРЕГИОН СЕВЕР I: Обала, логистика и енергетски потенцијал

Северна обала обједињује највећи агроизвозни потенцијал Перуа са лучком, рафинеријском и индустријском инфраструктуром која се убрзано мења.

Тумбес: енергетска, аквакултурна и екотуристичка граница

Нова развојна парадигма: Тумбес би од традиционалног пограничног трговинског подручја требало да постане северни ослонац енергетске независности земље, захваљујући развоју континенталног шелфа — басена Тумбес-Прогресо и блока Z-64 — са великим потенцијалом за производњу лаке нафте и природног гаса на пољу Пиједра Редонда.

Стратешки правци: еколошки одржива експлоатација на шелфу, са хватањем гаса за локалну производњу електричне енергије; оснивање Сувереног фонда Тумбеса, који би се финансирао приходима од рудне ренте; технолошко унапређење аквакултуре (узгој шкампа применом биофлок технологије); развој екотуризма на топлим плажама и у мангровама; потпуна дигитализација Центра за двонационалне услуге на граници (CEBAF) у Зарумиљи.

Пиура: нафтно-прерађивачко, петрохемијско и уразноличено чвориште

Нова развојна парадигма: Пиура би требало да постане средиште енергетске прераде на западној обали Јужне Америке. Доступност лаке нафте из морских басена у околини додатно би унапредила рад Нове рафинерије Талара и отворила простор за ширење производње у средњој петрохемијској индустрији.

Стратешки правци: изградња допунских постројења у Рафинерији Талара за прераду лаке нафте и производњу синтетичких ђубрива на бази гаса; јачање водне сигурности чишћењем акумулације Поечос од наноса и изградњом бране Вилкасан; индустријска прерада фосфата из Бајовара у Сечури; изградња брзе магистрале Паита-Суљана-Талара; и изградња постројења за десалинизацију морске воде за потребе пољопривреде на обали.

Ламбајеке: логистичка, трговинска и агроиндустријска спона

Нова развојна парадигма: Ламбајеке би требало да постане главна платформа за трговинске услуге на северу, чији ће се капацитети за пријем и складиштење робе додатно повећати развојем пољопривреде у Олмосу и истраживањем налазишта угљоводоника у приобалном подручју блока Z-62.

Стратешки правци: изградња вишенаменског лучког терминала у Пуерто Етену; израда Главног плана за канализацију и свеобухватно одвођење атмосферских вода у метрополитанском подручју Чиклаја; друга фаза пројекта Олмос, уз регулисање токова река Ла Лече и Сања; изградња логистичког индустријског парка уз Северни Панамерички пут.

Ла Либертад: агроиндустријски мотор и велико логистичко чвориште

Нова развојна парадигма: Ла Либертад, највећи агроизвозни центар у земљи, требало би да учврсти свој положај на светском тржишту завршетком водопривредне инфраструктуре и јачањем лучких и производних капацитета.

Стратешки правци: завршетак бране Пало Редондо у оквиру пројекта Чавимочик III и увођење у употребу 110.000 хектара с применом Агротек технологије; модернизација и проширење Луке Салавери; дигитална трансформација кластера индустрије обућае у Ел Порвениру; увођење малог рударства у легалне токове у Патасу; безбедно путно повезивање обале са планинским подручјем Ла Либертада.

МАКРОРЕГИОН СЕВЕР II: Андска спона, агрошумарство и приступ к Атлантику

Ка унутрашњости земље, андски и амазонски простор дају богатство водних ресурса, биоразноликост, производњу пољопривредних производа високе додате вредности и могућност прекограничног речног саобраћаја.

Кахамарка: водна транзиција, дигитално сточарство и врхунска кафа

Нова развојна парадигма: Ренту од рударства усмерити у развој водне инфраструктуре и уразноличење пољопривреде и сточарства, како би се обала повезала са басеном Марањона.

Стратешки правци: масовна изградња акумулација и система амунас у горњим токовима река (Селендин, Чота и Уалгајок); модернизација производње млека и развој центра за органску кафу у Хаену и Сан Игнасију; подстицање одрживих пројеката експлоатације бакра, попут Мичикиљаја и Ла Гранхе; и асфалтирање Уздужног пута кроз Анде.

Амазонас: биоклиматски резерват, биотехнологија и културни екотуризам

Нова развојна парадигма: Развој треба да се заснива на очувању облачних шума, популаризацији хиљадугодишњег наслеђа и развоју агрошумарства у подручју прелаза између Анда и Амазоније.

Стратешки правци: свеобухватна обнова и стабилизација археолошког комплекса Куелап, уз проширење аеродрома у Чачапојасу; индустријска прерада какаоа из Багуе и специјалних врста кафе; трајно решавање путне везе Чачапојас-Педро Руис; и улагања у водоснабдевање пијаћом водом и саобраћајну и дигиталну повезаност заједница Авахун и Вампис у Конкорданкију.

Сан Мартин: зелена кружна агроиндустрија и нулта сеча шума

Нова развојна парадигма: Прелазак с успешне замене култура на зелену кружну индустријализацију, производњу биогорива и агроизвоз са сателитском следљивошћу.

Стратешки правци: прерада пољопривредне биомасе — палме, какаоа и пиринча — у биоенергију и биодизел; увођење сертификата о нултој сечи шума за целокупан агроизвоз; оснивање Биотехнолошког агроиндустријског центра у сарадњи са Националним универзитетом Сан Мартин; развој екотуризма усмереног на одмор и добробит у Тарапоту, Сосеу и Алто Мајоу; и модернизација речне луке Јуримагуас.

Лорето: двоокеански гигант и излаз на Атлантик

Нова развојна парадигма: Лорето треба да учврсти геополитичку улогу перуанске капије к Атлантском океану преко Амазона, и вођство у глобалној биоекономији и чистој енергији.

Стратешки правци: дигитализација и продубљивање Амазонског пловног пута (реке Амазон, Марањон, Укајали и Уајага); повезивање Икитоса с националним електроенергетским системом или масовна производња чисте енергије; индустријска прерада каму-каму бобица, агуахеа, паичеа и лековитог биља; претварање тресетишта у извор прихода путем карбонских кредита; и свеобухватно уређење канализационе и санитарне инфраструктуре Икитоса.

Сажета матрица Макрорегиона Север 2026-2031

РегионПреовлађујући
привредни
профил
Оса
трансформације
2026-2031
Кључни
стратешки
пројекат
ТумбесАквакултура,
екотуризам и
енергетска
граница
Експлоатација
гаса и лаке
нафте на мору и
аквакултура 4.0
Блок Z-64 (Пиједра Редонда) и
дигитални CEBAF
ПиураЕнергетика,
агроизвоз,
рибарство и
рударство
Рафинеријско и
петрохемијско
чвориште и
јачање водне
сигурности
Проширење
Рафинерије
Талара и брана
Вилкасан
ЛамбајекеТрговина,
агроиндустрија и истраживање
енергетских
ресурса
Лучка повезаност
великог
капацитета и
урбано уређење
Лучки терминал
Пуерто Етен и
одводњавање
Чиклаја
Ла ЛибертадАгроизвоз,
рударство и
индустрија
Завршетак
водопривредне
инфраструктуре и индустријализација
Брана Пало
Редондо
(Чавимочик III) и
Салавери
КахамаркаРударство,
млекарство и
агрошумарство
Водна транзиција, рударство бакра и врхунска кафаАкумулације у
горњим деловима
сливова и
пројекат
Мичикиљај
АмазонасЕкотуризам,
археологија и
агрошумарство
Туризам у
високим
планинским
областима и
биотрговина
Стабилизација
Куелапа и
аеродром у
Чачапојасу
Сан МартинЗелена
агроиндустрија и екотуризам
Агрошумарство
без крчења шума
и кружно
коришћење
биомасе
Сателитска 
следљивост
извоза и лука
Јуримагуас
ЛоретоБиоекономија,
речни саобраћај и угљоводоници
Дигитална
навигација, чиста
енергија и
карбонски
кредити
Амазонски
пловни пут и
електрификација
Икитоса

Интегрисани Север за трку са светом

Будућност севера не лежи у надметању његових лука нити у борби за средства из централизованих буџета. Права прилика у петогодишњем периоду 2026-2031. јесте изградња непрекидне логистичке и производне мреже која ће читав овај простор повезати у јединствену привредну целину, где нафта и гас из приобалних налазишта обезбеђују енергију и сировине за производњу ђубрива намењених пољопривреди у Олмосу и Чавимочику; где минерали из Кахамарке и агрошумарски производи из Сан Мартина и Амазонаса добијају брз и поуздан излаз преко Паите, Салаверија и Пуерто Етена; и где слив Амазона Перу непосредно повезује са тржиштем Бразила и Атлантским океаном.

Север би тако могао да постане јединствен производни, енергетски и логистички простор, а не само збир административних јединица.

Да би се то постигло, потребни су политичка воља, врхунски ниво стручног управљања и уверење да се развој Перуа гради почев од његових региона.

Извор: Visión al Futuro

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *