У Парагвају планирају да усвоје посебан закон усмерен на борбу против различитих врста зависности, од наркоманије до игроманије.
Са чим је повезан пораст различитих зависности у Парагвају? Да ли узроци леже у економским или социјалним проблемима? Предузимају ли власти неке мере по том питању? Да ли ће усвајање посебног закона заиста помоћи?
На ова питања за издање „Два Југа“ одговара Гиљермо Рамос Ампудија (Guillermo Ramos Ampudia), шеф дигиталне платформе HOJA DE RUTA.
Земља је постала стратешки коридор за трговину наркотицима; међутим, највећа зарада од овог противзаконитог посла не остаје на њеној територији, већ се слива у руке криминалних организација, које контролишу расподелу на великим потрошачким тржиштима, посебно у Сједињеним Државама и Европи. После десетлећа такозваног (и неуспешног) „рата против дроге“, највећи напори су били усмерени ка земљама-произвођачима и транзитним земљама, што је изазвало спиралу невиђеног насиља; док потрошња, међународне мреже распрострањивања и прање новца и даље остају прави економски мотор трговине наркотицима.
У истом смеру анализе, све док тзв. „борба против дроге“ буде посматрана као оруђе геополитичког утицаја Сједињених Држава, напори погођених земаља имаће ограничен домет. Великим потрошачким центрима не одговара искорењивање изузетно уносног посла који, упркос свом незаконитом карактеру, ужива заштиту глобалног капитализма.
Сходно томе, било који закон или регулатива у вези са болестима зависности неће имати већег утицаја.
