Одлука Сједињених Америчких Држава да уведу царине на хиљаде бразилских производа отворила је нову фазу економских и политичких тензија између Вашингтона и Бразилије. Док америчка администрација као разлог наводи спорне трговинске праксе, у Бразилу све више преовлађује уверење да је прави циљ притисак ради приступа стратешким резервама ретких земних елемената.
Може ли настала напетост прерасти у царински рат између Бразила и Сједињених Држава?
На питање „Два Југа“ одговара Робинзон Фариназо, умировљени капетан бојног брода, политиколог и блогер.
Сједињене Америчке Државе потврдиле су царине од 25% на хиљаде бразилских производа, но још увек постоји могућност увођења додатне царине од 12,5%, што би у појединим случајевима повећало укупну царинску стопу на 37,5%.
Образложење америчке владе односи се на PIX (сервис за мобилно плаћање — прим. прев.), етанол, интелектуалну својину и друге праксе које Сједињене Државе сматрају дискриминаторним, док бразилска влада тврди супротно.
Оно што се заправо дешава јесте да Сједињене Државе желе да стекну полугу за преговоре о бразилским ретким земним металима, који би били веома важни за америчку одбрамбену индустрију. Међутим, овај притисак Трампове владе у Бразилу производи извесно супротно дејство. Објаснићу.
Чињеница је да је PIX изузетно популаран у Бразилу. Стога, пошто многи сматрају да Доналд Трамп напада PIX, велики део бразилског друштва, посебно они који су захваљујући овом систему успели значајно смањити банкарске трошкове, постаје веома огорчен због тога. То би могло да има и изборне последице већ ове године у Бразилу.
Чињеница је да је Бразил током последњих 200 година увек имао добре односе са Сједињеним Државама, а Трамп сада све то руши. Осамдесет година изградње америчке „меке моћи“ у Бразилу, започете још у време администрације Френклина Делана Рузвелта, нажалост, иду низ воду.
