Од привређивања ради преживљавања до индустријског суверенитета
Перу се налази на историјској прекретници. После деценија раста заснованог на извозу сировина, који, мада је донео макроекономску стабилност, није успео да отклони структурне недостатке у производности, сивој економији и неједнакости — земљи је потребан нови приступ. У периоду 2026-2031. изградња предузетничког Перуа не сме се посматрати као споредна иницијатива, већ као само језгро националне стратегије развоја.
Ово виђење представља један од средишњих предлога изложених у књизи Предлози за управљање Перуом 2026–2031. У том делу аутор износи дубинску анализу начина на који земља треба да пређе с економије засноване на преживљавању ка индустријском суверенитету, тврдећи да је предузетништво, када га држава правилно усмери и подржи, најмоћнији покретач преображаја наше економске стварности.
Промена начина размишљања: од предузетништва ради преживљавања ка иновацијама
Историјски гледано, предузетништво у Перуу било је тесно повезано са сивом економијом као механизмом преживљавања. Међутим, мој предлог је јасан: овај модел морамо преобликовати у екосистем који ће подстицати:
- Иновације и додату вредност: Држава мора престати да буде пасивни посматрач и постати активан покретач развоја предузећа способних да природне ресурсе претварају у финалне производе са већим технолошким садржајем.
- Производно повезивање: Циљ није стварање изолованих предузетничких „острва“, већ укључивање малих и средњих предузећа у стратешке ланце вредности, коришћењем повољног логистичког положаја Перуа као важног чворишта међународне трговине.
- Државну политику са стратешком визијом: Неопходно је напустити приступ „слепих“ подстицаја. Нови, предузетнички Перу, треба да услови државну подршку испуњавањем конкретних циљева, као што су пренос технологије, отварање квалитетних радних места и удруживање ради заједничких улагања (joint ventures).
Национална мрежа центара за развој предузетништва (CDE): територијални ослонац
Искуство у општинама као што је Виља Ел Салвадор показује да потенцијал постоји, али га је потребно проширити и ојачати на националном нивоу.
- Функционална децентрализација: Центри за развој предузетништва не смеју се ограничити само на послове легализације пословања. Предлаже се њихово претварање у центре тржишне интелигенције, који ће повезивати микро, мала и средња предузећа са потребама великих индустрија и међународних тржишта.
- Техничка подршка: Ови центри треба да делују као продужена рука технолошког екосистема, омогућавајући приступ лабораторијама, изради прототипова и саветовању у области дигиталне трансформације, како би перуански предузетници располагали најсавременијим алатима за такмичење на тржишту.
„Куп Перуа за пројекте“: конкурентске иновације засноване на оствареним резултатима
Како би се подстакао развој привредног ткива, предлаже се оснивање „Купа Перуа за пројекте“ — конкурентног и прозрачног механизма који би убрзао производно уразноличавање по начелу високих резултата.
- Такмичење засновано на постигнућима: За разлику од традиционалних субвенција, овај „куп“ функционисао би на основу система јасно одређених етапа и мерљивих циљева. Предузећа би се надметала за државна средства у складу са својом стварном способношћу да створе већу додату вредност, повећају извоз или уведу одрживе технологије.
- Условљени подстицаји: Државна подршка додељивала би се искључиво онима који покажу конкретан напредак у производном ланцу, чиме би се подстицале заслуге и одстрањивао неплодотворни модел зависности од државне помоћи.
Производно уразноличавање и индустријски суверенитет
Предложена стратегија за период 2026-2031. заснива се на следећем:
- Повезивању грана: Укључивање лаких индустрија — као што су металопрерађивачка, текстилна и индустрија намештаја — у стратешке националне пројекте, попут бродоградње или развоја логистичке инфраструктуре.
- Логистичком фактору: Искоришћавање стратешких чворишта, као што је мегалука Чанкај, како би локална микро, мала и средња предузећа постала део глобалних ланаца снабдевања.
- Одрживости и технологијама: Предност треба дати финансирању убрзаног преласка ка циркуларној привреди и увођењу међународних стандарда, чиме би се смањио јаз у продуктивности, који данас милионе људи осуђује на рад у сивој економији.
Закључак: од анализа ка делима
Перуанска држава већ располаже неопходним инструментима, али јој је потребна политичка воља да их међусобно повеже и стави у службу развоја. Претворити Перу у предузетничку нацију значи одрећи се од импровизације. Стварање снажне националне мреже центара за развој предузетништва, покретање „Купа Перуа за пројекте“ и истинска посвећеност производном уразноличавању нису тек економске мере — они представљају моралну обавезу да се скривени потенцијал земље претвори у стварни индустријски суверенитет.
Извор: Visión al Futuro
