Компаније кинеског порекла су власници 63,1% флоте „потера“ (бродова са мамцима и светиљкама за лов лигњи) која, под аргентинском заставом, лови лигње унутар искључиве економске зоне Аргентине, показује извештај истраживача илегалног риболова и очувања мора Милка Шварцмана, објављен на порталу Infobae.
У студији се прецизира да 53 од 84 брода за лов лигања који под националном заставом хватају ову врсту имају као власнике или „крајње кориснике“ кинеске компаније, што је утврђено на основу сателитских осматрања организације Global Fishing Watch и превода званичних докумената кинеског гиганта.
Више од половине те флоте, према извештају, налази се под контролом пет кинеских рибарских корпорација, међу којима је и државна China National Fisheries Corporation. Бродови плове под аргентинском заставом и подлежу аргентинским прописима, али је њихов контролни капитал кинески.
У извештају се тврди да те компаније уживају прикривене субвенције Пекинга. Према кинеским прописима, производи које кинеске фирме улове у страним водама сматрају се „домаћим производима“ и ослобођени су плаћања царина и пореза на додату вредност приликом уласка у Кину, главно светско тржиште лигања. Када се саберу увозна царина (12%) и ПДВ (9%), Шварцман процењује да то ствара предност од 21% у односу на локалне конкуренте, што, према процени у извештају, износи око 45 милиона долара додатне користи годишње.
Са том предношћу, упозорава се у студији, кинеске корпорације би могле наставити да купују аргентинске компаније и за мање од једне деценије преузети целокупну националну флоту за лов на лигње. У извештају се такође најмање 15,5% крајњих корисника флоте повезује с илегалним риболовом — у најмање четири случаја током 2025. и 2026. године под заставама погодности — и описује појаву „биолошког прања“: мешања, у прерађивачким погонима, легалног аргентинског улова с непријављеним уловом из зоне „201. миље“, што би угрозило следљивост врсте аргетинске лигње Illex argentinus и изложило сектор трговинским санкцијама. Такође је документована радна превара у виду кинеских капетана и аргентинских чланова посаде који су запослени само „на папиру“.
Извештај на крају критикује то што је влада отворила могућност проширења дозвола за лов лигања за 18 нових бродова, не захтевајући од подносилаца захтева да пријаве своју власничку структуру и крајње кориснике, што је, према Шварцману, „иста грешка“ која је омогућила садашњу концентрацију.
Лигња је један од највреднијих ресурса јужног Атлантика: у априлу је чинила 12% аргентинског извоза у Кину, готово исто колико и говедина. Пошто је то врста осетљива на светлост, лови се ноћу, а сјај флоте у зони „201. миље“ забележен је чак и из свемира, током мисије Artemis II.
„201. миља“ је неформална ознака за подручје отвореног мора удаљено приближно 201 наутичку миљу од обале, односно ван искључиве економске зоне једне нације. У овом контексту, обично се односи на подручје где бродови лове рибу изван непосредне контроле приобалне државе.
Извор: MercoPress
