Kompanije kineskog porekla su vlasnici 63,1% flote „potera“ (brodova sa mamcima i svetiljkama za lov lignji) koja, pod argentinskom zastavom, lovi lignje unutar isključive ekonomske zone Argentine, pokazuje izveštaj istraživača ilegalnog ribolova i očuvanja mora Milka Švarcmana, objavljen na portalu Infobae.
U studiji se precizira da 53 od 84 broda za lov liganja koji pod nacionalnom zastavom hvataju ovu vrstu imaju kao vlasnike ili „krajnje korisnike“ kineske kompanije, što je utvrđeno na osnovu satelitskih osmatranja organizacije Global Fishing Watch i prevoda zvaničnih dokumenata kineskog giganta.
Više od polovine te flote, prema izveštaju, nalazi se pod kontrolom pet kineskih ribarskih korporacija, među kojima je i državna China National Fisheries Corporation. Brodovi plove pod argentinskom zastavom i podležu argentinskim propisima, ali je njihov kontrolni kapital kineski.
U izveštaju se tvrdi da te kompanije uživaju prikrivene subvencije Pekinga. Prema kineskim propisima, proizvodi koje kineske firme ulove u stranim vodama smatraju se „domaćim proizvodima“ i oslobođeni su plaćanja carina i poreza na dodatu vrednost prilikom ulaska u Kinu, glavno svetsko tržište liganja. Kada se saberu uvozna carina (12%) i PDV (9%), Švarcman procenjuje da to stvara prednost od 21% u odnosu na lokalne konkurente, što, prema proceni u izveštaju, iznosi oko 45 miliona dolara dodatne koristi godišnje.
Sa tom prednošću, upozorava se u studiji, kineske korporacije bi mogle nastaviti da kupuju argentinske kompanije i za manje od jedne decenije preuzeti celokupnu nacionalnu flotu za lov na lignje. U izveštaju se takođe najmanje 15,5% krajnjih korisnika flote povezuje s ilegalnim ribolovom — u najmanje četiri slučaja tokom 2025. i 2026. godine pod zastavama pogodnosti — i opisuje pojavu „biološkog pranja“: mešanja, u prerađivačkim pogonima, legalnog argentinskog ulova s neprijavljenim ulovom iz zone „201. milje“, što bi ugrozilo sledljivost vrste argetinske lignje Illex argentinus i izložilo sektor trgovinskim sankcijama. Takođe je dokumentovana radna prevara u vidu kineskih kapetana i argentinskih članova posade koji su zaposleni samo „na papiru“.
Izveštaj na kraju kritikuje to što je vlada otvorila mogućnost proširenja dozvola za lov liganja za 18 novih brodova, ne zahtevajući od podnosilaca zahteva da prijave svoju vlasničku strukturu i krajnje korisnike, što je, prema Švarcmanu, „ista greška“ koja je omogućila sadašnju koncentraciju.
Lignja je jedan od najvrednijih resursa južnog Atlantika: u aprilu je činila 12% argentinskog izvoza u Kinu, gotovo isto koliko i govedina. Pošto je to vrsta osetljiva na svetlost, lovi se noću, a sjaj flote u zoni „201. milje“ zabeležen je čak i iz svemira, tokom misije Artemis II.
„201. milja“ je neformalna oznaka za područje otvorenog mora udaljeno približno 201 nautičku milju od obale, odnosno van isključive ekonomske zone jedne nacije. U ovom kontekstu, obično se odnosi na područje gde brodovi love ribu izvan neposredne kontrole priobalne države.
Izvor: MercoPress
