Председнички избори у Перуу 2026. године били су историјски избори. Зашто историјски? Зато што се први пут догодило да постоји толико политичких странака и председничких кандидата — више од 30 кандидата за председника — а левица је подељенија него икада раније.
Такође, први пут после три деценије враћени су избори за Сенат и Представнички дом. Изборни листић је изгледао као чаршав, тако да су многи Перуанци били збуњени приликом гласања. Ако погледате резултате, број неважећих листића заједно с апстиненцијом био је већи него што се очекивало. То је било веома изражено.
Мислим да се не може порећи да постоји дубока подела у земљи. Видели смо да су на југу и у једном мањем делу севера људи гласали за представнике Педра Кастиља. Заправо, гласали су за самог Педра Кастиља, за шешир као симбол, за „шешир који хода“, јер је Роберто Санчез, национално гледано, прилично непозната личност, иако је био конгресмен. Људи су гласали вођени осећањем које представља Педро Кастиљо.
На северу и у централном делу земље гласови су углавном отишли госпођи Кеико Фухимори. Истовремено, велики делови левице су претрпели пораз, укључујући и Перу Либре, који је у свом некадашњем упоришту, у региону Хунин, доживео потпуно одбацивање и остао на око 100.000 гласова, иако је управо та странка на претходним изборима довела Педра Кастиља на власт.
По мом мишљењу, избори 2026. били су веома обележени поделама. И не мислим да је глас био дат левици као таквој, нити десници, нарочито у дубоком Перуу. На југу, који је увек био погођен репресијом и злоупотребама, грађани су данас упутили казнени глас читавом систему, али и једном делу левице коју не представља Владимир Серон, као и странкама Вансеремос, странци Лопеса Чаа, Белмонду, Попију Оливеири и свима онима који су носили напредне левичарске заставе.
Тај глас отишао је ономе што већ назвах „шеширом који хода“, а што данас представља политички наследник Педра Кастиља — Роберто Санчез.
Мислим да ће у Перуу постојати две приче. После много година, након 12. априла, појавио се један напредни лидер — назовимо га тако — а то је Педро Кастиљо. Данас он окупља напредне секторе дубоког Перуа, Лиме и других делова земље, што се раније није дешавало.
Многи политички сектори нису признавали вођство Педра Кастиља и управо због тога је на председничким изборима било више од седам или осам левичарских странака, од којих је свака истакла сопственог кандидата уместо да наступе заједно против система.
Мислим да су људи из дубине Перуа уморни од злоупотребљавајућег неолибералног система који прогања народе југа и игнорише предлоге, пројекте и борбе које воде Кахамарка, Ајакучо, Пуно, Арекипа, Уанкавелика и други крајеви. То су народи са снажном традицијом отпора, а данас су својим казненим гласом показали да се не слажу са постојећим системом.
Данас су водеће националне агенције за испитивање јавног мњења потпуно осрамоћене и дискредитоване. Заједно са великим медијима, током ових избора покушавале су да наметну кандидате олигархије и до последњег тренутка су игнорисале расположење народа.
Видели смо како су агенције Датум, Ипсос и друге данас морале да се извињавају перуанској јавности због својих „грешака“, које су у стварности представљале покушај да се грађани доведу у заблуду представљањем кандидата које дубоки Перу не подржава. Спроводиле су анкете само у одређеним деловима Лиме, пре свега међу средњом класом, а нису озбиљно истраживале расположење на северу, у центру, на југу и у амазонском делу Перуа, где постоји потпуно другачије виђење политике од онога које има један део Лиме.
Зато мислим да данас те агенције жању презир и одбацивање широм земље. Јасно је да ће оне увек истављати своје господаре, оне који плаћају њихова истраживања — а то су пре свега представници олигархије.
Постоји и велика забринутост након избора од 12. априла, посебно зато што многи бирачки одбори у Лими, где се налази највећи број гласача, нису отворили биралишта на време. Неки су почели са радом тек после поднева.
Не можемо затварати очи пред чињеницом да у појединим случајевима Лопез Алијага има основа за своје тврдње, јер је реч о местима где је раније имао значајну подршку, а сада су се појавиле неправилности. Због тога је Корбето поднео оставку. Те сумње су и даље присутне и део перуанског друштва са великом забринутошћу посматра све што се догодило.
Не може се порицати да постоји расправа о изборним преварама и спорним ситуацијама.
У овој другој изборној рунди видимо како и фухимористички блок и блок ОЈП-а распоређују своје политичке снаге. На левици видимо да Заједно за Перу образује велики савез са различитим левичарским странкама. Вансеремос се придружио том напору који предводи бивши конгресмен Гиљермо Бермехо.
У том блоку налазе се и Нуево Перу под вођством Веронике Мендозе, Партија радника и предузетника, Комунистичка партија, Патрија Роха и други. Видимо да се придружују и личности као што су Лопез Чао, Рикардо Белмонт и други који симпатишу прогресивни политички табор.
Лично, сматрам важним и то што су се придружиле личности попут истакнутог перуанског дипломате Мануела Родригеза Квадроса, затим Хозеа Домингеза, тужиоца у случају Одебрехт, као и Педра Франкеа, који је био део претходне владе Педра Кастиља.
И на другој страни дешавају се изненађења. Кандидатуру госпође Кеико Фухимори подржавају личности попут Педра Пабла Кучинског (ППК), који је јавно најавио подршку Кеико. Такође смо видели да јој се приближава Барнечеа из Аксион Популар, односно социјалдемократски сектор који је традиционално био у сукобу са фухиморизмом.
Међу обичним људима постоји велика забринутост. Они желе председника који ће окончати огромну несигурност која је последњих година захватила Перу. Земља је ушла у дубоку безбедносну кризу у којој су криминалне организације, домаће и међународне, преузеле контролу над најсиромашнијим и најнезаштићенијим деловима становништва.
Изнуде од таксиста, возача комбија, власника малих продавница и ресторана постале су свакодневица, као и убиства становништва. Због тога грађани све гласније траже чврсту руку у борби против криминала.
Такође се не може порећи да постоји дубока забринутост да би, уколико победи Роберто Санчез, земља могла да западне у економску кризу сличну оној кроз коју су прошле Венецуела и Боливија, као и неке друге државе.
Данас у Перу долази велики број миграната. Видимо како многи Боливијци прелазе у Перу, као и велики прилив Венецуеланаца. Многи од њих говоре о економским кризама које су, по њиховом мишљењу, изазвале левичарске владе у њиховим земљама.
Због тога значајан део перуанског становништва страхује да би и Перу могао да прође кроз сличне тешке тренутке и да крене путем економске кризе какву је имао средином осамдесетих година, 1985. и 1986. Мислим да ће управо то бити један од најважнијих чинилаца приликом доношења одлука у другом кругу избора. Остаје нада да ће Перу кренути ка бољој будућности и пронаћи пут ка повољнијем развоју.
