Истраживачи из Чилеа, Бразила и Сједињених Држава открили су нову врсту пингвина — прву за последњих сто година пронађену у антарктичком региону, саопштио је у уторак Универзитет у Берклију.
Према саопштењу, реч је о врсти „Pygoscelis kerguelensis“, која се сматра новом линијом такозваних папуанских пингвина, чија је таксономија десетлећима била предмет расправе.
Већ читав век биолози расправљају о томе колико различитих подврста постоји међу овим птицама и да ли постоји нека скривена врста која до сада није могла бити идентификована.
У студији објављеној прошлог априла у часопису Nature Communications Biology, коју је потписала Чилеанка Дали Нол, истраживач и биолог Универзитета Андрес Бељо и постдипломац Универзитета Чилеа, закључује се да је „Pygoscelis kerguelensis“, који насељава Кергеленска острва, удаљени архипелаг у Индијском океану, генетски различит од осталих, објашњава се у саопштењу.
У студији под оригиналним енглеским насловом „Integrative evidence reveals adaptive divergence and speciation in gentoo penguins“ појашњава се да је јужни папуански пингвин („Pygoscelis ellsworthi“), што живи на Антарктику, претрпео генетске промене повезане с екстремним поларним условима, са генима који му омогућавају стварање топлоте и складиштење масти и липида.
С друге стране, северни папуански пингвини („Pygoscelis taeniata“), који живе у топлијим и сланијим водама око острва Крозе, Марион и Маквори, као и јужноамерички папуански пингвини („Pygoscelis papua“), „имају боље варење и гене повезане са срчаним контракцијама и мишићном активношћу, како би непрестано тражили храну у води и успешно опстајали на Фолкландским острвима и острву Мартиљо“.
Пошто се сви они сваке године гнезде на истим местима, хране се пленом који затекну у својој околини и не удаљавају се много од својих колонија за размножавање, они које су живели на изолованијим острвима морали су се прилагодити условима свог региона, што је довело до специјације — процеса у коме се једна врста раздваја на више различитих врста, закључили су истраживачи.
Да би поткрепили своје закључке, биолози су секвенцирали читав геном 64 јединке, упоређивали физичке карактеристике попут боје перја, проучавали њихове навике размножавања, исхрану и понашање при тражењу хране у десет различитих колонија смештених на групи острва у близини антарктичког континента, под суверенитетом држава као што су Чиле, Јужна Африка, Француска, Холандија, Аустралија и Нови Зеланд.
Жулијана Вијана, бразилски биолог што живи у Чилеу и професор екосистема и животне средине на Универзитету Андрес Бељо, која је учествовала у истраживању, упозорила је да ова нова врста с осталим дели исте опасности услед климатских промена и загревања океана, укључујући губитак станишта, долазак инвазивних врста и комерцијални риболов.
Извор: NCC
