Istraživači iz Čilea, Brazila i Sjedinjenih Država otkrili su novu vrstu pingvina — prvu za poslednjih sto godina pronađenu u antarktičkom regionu, saopštio je u utorak Univerzitet u Berkliju.
Prema saopštenju, reč je o vrsti „Pygoscelis kerguelensis“, koja se smatra novom linijom takozvanih papuanskih pingvina, čija je taksonomija desetlećima bila predmet rasprave.
Već čitav vek biolozi raspravljaju o tome koliko različitih podvrsta postoji među ovim pticama i da li postoji neka skrivena vrsta koja do sada nije mogla biti identifikovana.
U studiji objavljenoj prošlog aprila u časopisu Nature Communications Biology, koju je potpisala Čileanka Dali Nol, istraživač i biolog Univerziteta Andres Beljo i postdiplomac Univerziteta Čilea, zaključuje se da je „Pygoscelis kerguelensis“, koji naseljava Kergelenska ostrva, udaljeni arhipelag u Indijskom okeanu, genetski različit od ostalih, objašnjava se u saopštenju.
U studiji pod originalnim engleskim naslovom „Integrative evidence reveals adaptive divergence and speciation in gentoo penguins“ pojašnjava se da je južni papuanski pingvin („Pygoscelis ellsworthi“), što živi na Antarktiku, pretrpeo genetske promene povezane s ekstremnim polarnim uslovima, sa genima koji mu omogućavaju stvaranje toplote i skladištenje masti i lipida.
S druge strane, severni papuanski pingvini („Pygoscelis taeniata“), koji žive u toplijim i slanijim vodama oko ostrva Kroze, Marion i Makvori, kao i južnoamerički papuanski pingvini („Pygoscelis papua“), „imaju bolje varenje i gene povezane sa srčanim kontrakcijama i mišićnom aktivnošću, kako bi neprestano tražili hranu u vodi i uspešno opstajali na Folklandskim ostrvima i ostrvu Martiljo“.
Pošto se svi oni svake godine gnezde na istim mestima, hrane se plenom koji zateknu u svojoj okolini i ne udaljavaju se mnogo od svojih kolonija za razmnožavanje, oni koje su živeli na izolovanijim ostrvima morali su se prilagoditi uslovima svog regiona, što je dovelo do specijacije — procesa u kome se jedna vrsta razdvaja na više različitih vrsta, zaključili su istraživači.
Da bi potkrepili svoje zaključke, biolozi su sekvencirali čitav genom 64 jedinke, upoređivali fizičke karakteristike poput boje perja, proučavali njihove navike razmnožavanja, ishranu i ponašanje pri traženju hrane u deset različitih kolonija smeštenih na grupi ostrva u blizini antarktičkog kontinenta, pod suverenitetom država kao što su Čile, Južna Afrika, Francuska, Holandija, Australija i Novi Zeland.
Žulijana Vijana, brazilski biolog što živi u Čileu i profesor ekosistema i životne sredine na Univerzitetu Andres Beljo, koja je učestvovala u istraživanju, upozorila je da ova nova vrsta s ostalim deli iste opasnosti usled klimatskih promena i zagrevanja okeana, uključujući gubitak staništa, dolazak invazivnih vrsta i komercijalni ribolov.
Izvor: NCC
