Наставићемо да бранимо наш интегритет, наш суверенитет, нашу независност и нашу историју“, рекла је Делси Родригез
Вршилац дужности председнице Венецуеле, Делси Родригез, изјавила је да њена земља нема намеру да постане 51. држава Сједињених Држава, након што је амерички председник Доналд Трамп наводно рекао да „озбиљно разматра“ такву могућност.
Родригез је разговаварала са новинарима у Међународном суду правде у Хагу последњег дана саслушања о територијалном спору између Венецуеле и суседне Гвајане око региона Есекибо богатог нафтом и минералима.
„Наставићемо да бранимо наш интегритет, наш суверенитет, нашу независност и нашу историју“, рекла је Родригез. Додала је да Венецуела „није колонија, већ слободна земља“. Родригез је преузела власт у јануару након што је америчка војна операција срушила тадашњег председника Николаса Мадура.
Трамп је раније током дана изјавио за Фокс њуз да „озбиљно разматра могућност да Венецуела постане 51. држава Сједињених Држава“, објавио је водитељ Фокс њуза Џон Робертс на друштвеним мрежама. Бела кућа се још није огласила поводом ове изјаве.
Трамп је раније давао сличне изјаве о Канади. Родригез је напоменула да су венецуелански и амерички званичници у контакту и раде на „сарадњи и разумевању“.
Арбитражна одлука из 1899. године је углавном била у корист Гвајане.
Пре својих коментара о Трампу, бранила је претензије Венецуеле на Есекибо пред највишим судом УН, тврдећи да ће се вековни територијални спор решити политичким преговорима, а не судском пресудом.
Територија, која се простире на око 160.000 квадратних километара и чини две трећине Гвајане, богата је златом, дијамантима, дрветом и другим природним ресурсима. Дуж њене обале налазе се велика нафтна поља, из којих се тренутно производи око 900.000 барела дневно.
То је скоро једнако дневној производњи Венецуеле, која износи око милион барела дневно, и претворило је Гвајану у важног произвођача енергије у Јужној Америци.
Венецуела је сматрала Есекибо својом територијом још од шпанског колонијалног периода, када је то подручје било унутар њених граница. Међутим, арбитражна одлука из 1899. године, коју су донели представници Велике Британије, Русије и Сједињених Држава, повукла је границу дуж реке Есекибо, углавном у корист Гвајане.
Венецуела тврди да је споразум потписан у Женеви 1966. године о решавању спора ефикасно поништио арбитражу из 19. века. Године 2018, три године након што је ЕксонМобил објавио велико откриће нафте код обале Есекиба, Гвајана је затражила од Међународног суда правде да потврди одлуку из 1899. године.
Тензије између две земље додатно су порасле 2023. године, када је Николас Мадуро запретио да ће анектирати регион силом након референдума на којем су бирачи одлучивали да ли Есекибо треба да постане венецуеланска савезна држава.
Мадуро је ухапшен 3. јануара током америчке војне операције у Каракасу и пребачен у Њујорк, где се суочава са оптужбама за трговину дрогом. Изјаснио се да није крив.
Родригез се није осврнула на референдум, али је рекла суду да је споразум из 1966. године био замишљен као оквир за преговоре између Венецуеле и Гвајане о територијалном спору. Оптужила је владу Гвајане да поткопава тај споразум својом „опортунистичком“ одлуком да се обрати суду.
Извор: Политика
